Izvor: Studio B, 01.Avg.2015, 11:34 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Hrvatski reditelj pravi performans protiv proslave Oluje
Oliver Frljić, u saradnji sa Srpskim narodnim vijećem i Udruženjem „Documenta", u riječkom pozorištu 5. avgusta pravi mirovni kontrapunkt proslavi „Oluje",javlja Blic.
Performans „Drugi rat" u HNK Rijeka, po zamisli autora, biće suprotstavljanje glorifikaciji rata i odvijaće se paralelno sa državnom proslavom Dana pobede u Kninu, kada je pre tačno 20 godina tokom akcije hrvatske vojske više od 250.000 ljudi srpske nacionalnosti moralo da napusti svoje domove. >> Pročitaj celu vest na sajtu Studio B <<
Počevši od pet sati ujutro, na sceni će govoriti pet žena različitih nacionalnosti iz Vukovara, Osijeka, Knina, Drniša i Ličkog Petrovog Sela, koje su osetile ratne strahote.
Razgovor sa tim hrabrim ženama vodiće aktivistkinja Antiratne kampanje Vesna Janković.
- Postoji veliki broj ljudi čije se iskustvo rata u suštini razlikuje od onog službeno nametnutog i koji nemaju mogućnost, pogotovo u ovom slavljeničkom raspoloženju, da to iskustvo javno iskažu. U tom kontekstu je posebno zanimljiv izostanak autentične ženske interpretacije rata - interpretacije koja je određena ne nacionalnim, nego rodnim identitetom - izjavio je Oliver Frljić za hrvatske medije.
Ispovest Marije iz Osijeka
„U to vreme sam s dvojicom maloletnih sinova bila u izbeglištvu u Zaprešiću, a suprug Branko je ostao u Osijeku jer je bio jedan od direktora ‚Pošte‘. Svaki dan, izuzev subote i nedelje, čuli smo se telefonom čim bi on stigao na posao. U ponedeljak, 25. novembra 1991. godine, otpratila sam decu u školu i potom čekala njegov poziv. Javio mi se tek oko 16 sati.
Grdila sam ga što mi se nije javio ranije, a on mi kaže da uopšte nije išao na posao, da mu je u petak pred kraj radnog vremena došao šef i rekao da od ponedeljka ima slobodne dane te da ne ide nikud iz Osijeka u slučaju da ga budu trebali. Nikada nije rekao da ga je strah, da ga je neko dirao, napadao.
Ništa.
Sutradan u 11.30 po njega je došlo troje naoružanih osoba, jedna žena i dva muškarca u uniformama hrvatske vojske. Pozvonili su na vrata i rekli mu da s njima pođe na informativni razgovor. Kazali su mu da ne treba da nosi dokumenta jer će se brzo vratiti. Nakon pola sata je to troje ljudi došlo u našu kuću, ali ovaj put bez njega. Odvezli su naš automobil iz garaže. Od onda ga više nikad nisam videla ni čula."
Poznati reditelj ističe da je tim ženama u stvari zajedničko to da imaju hrabrosti da javno istupe sa svojim pričama, „posebno u ovom trenutku, u kojem se drugačije mišljenje o ratu apriori proglašava antidržavnom delatnošću".
Na brojne kritike, pa i pretnje koje u Hrvatskoj stižu na Frljićev račun on odgovara pitanjem.
- Koliko je civilnih žrtava rata moglo dobiti jednokratnu novčanu pomoć od iznosa koji će se utrošiti na tu manifestaciju te koliko će kulturni radnici koji učestvuju u tom programu naplatiti svoj angažman? - pita javnost Oliver Frljić.
Organizatori performansa poručili su da on „sugeriše da u slobodnom društvu nikad, pa ni na državni praznik ne sme da bude nepoželjno ispričati svoju istinu i biti protiv nametnutog i uniformnog mišljenja".
Osim ove manifestacije, Srpsko narodno vijeće će organizovati i druge prateće događaje, kao što je komemoracija za žrtve „Oluje".
Rudan: Slavlje poraza
O proslavi „Oluje" svoj stav je iznela i književnica Vedrana Rudan.
„Ukratko, dvadeset godina nakon ‚Oluje‘ presiromašni građani Hrvatske platiće slavlje jednog od najvećih hrvatskih poraza, ‚oslobađanje‘ Lijepe Naše koja nikad nije bila i nikad neće biti ni lijepa ni naša", navela je, između ostalog, Rudan.
