Izvor: S media, 02.Sep.2010, 13:14 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Hrvatska uzima od MMF -a tri milijarde dolara ?
Medjunarodni monetarni fond je spreman da Hrvatskoj pozajmi tri milijarde dolara, a nakon godinu dana od odobravanja te pozajmice suma kredita bi se mogla udvostručiti, piše zagrebački "Večernji list".
List navodi da je medju domaćim ekonomskim ekspertima sve više zagovornika "zajma opreza" od MMF, iako vlada za sada izbegava bilo kakve razgovore sa Fondom.
Veruje se, medjutim, da će guverner Narodne banke Hrvatske Željko Rohatinski "vrlo brzo preporučiti >> Pročitaj celu vest na sajtu S media << dolazak MMF".
Kao dokaz da se, najverovatnije, približava period u kome će i Hrvatska morati da zatraži finansijsku pomoć od MMF -a, "Večernji list" navodi i izjavu Sandre Švaljek koja obavlja ulogu savetnice premijerke Jadranke Kosor.
Šveljakova je, naime, izjavila da na MMF ne treba gledati kao na krajnje nepovoljno rešenje, "ako ne postoji politička volja, odlučnost ili nas bilo šta treće sprečava da sami preduzmemo odgovarajuće korake".
Docent na riječkom Ekonomskom fakultetu Saša Drezgić, čiji stav takodje prenosi zagrebački dnevnik, uveren je da MMF širi lepezu kredita kako bi povećao ulogu u zemljama koje ne žele aranžman sa Fondom zbog restrikcija koje to donosi.
Drezgić ističe da je jedna od takvih zemalja i Hrvatska, pa stoga, prema njegovom mišljenju, saradnja sa Fondom ima i prednosti i nedostatke.
"Kada bi ekonomska politika države bila zaista nezavisna i kompetentna, naročito fiskalna i monetarna, takvi aranžmani ne bi bili potrebni, jer bi bili štetni", izjavio je Drezgić.
On, istovremeno, podseća da MMF nema sjajnu prošlost u primeni svog ekonomskog modela, ali ipak smatra da bi Zagrebu sporazum o zajmu sa Fondom bio potreban, u okolnostima kada vlada vodi ekonomsku politiku "bez koncepcije".
Drezgić smatra da je sadašnja ekonomska situacija u Hrvatskoj "neodrživa", pa je stoga "bolje zatražiti spoljnu (finansijsku) pomoć pre nego kasnije."
MMF je, u želji da ohrabri vlade da se obrate za pomoć toj medjunarodnoj finansijskoj instituciji, početkom ove sedmice objavio da će dodatno pojednostaviti uslove kreditiranja manje razvijenih zemalja.
Izvršni direktor MMF -a Dominik Štros - Kan ukazao je da MMF novom, blažom politikom kreditiranja namerava da zaštiti zemlje u razvoju od naglih tržišnih promena i da je, u skladu sa takvom orijentacijom, spreman da nagradi države koje "idu u dobrom pravcu".
MMF je, kako navodi "Večernji list", korisnike zajmova podelio u dve grupe, a one koje su u prvoj mogu računati da će kredite dobijati na dve godine, bez dodatnih pregovora i promena makroekonomske politike. U tu skupinu za sad bi se mogli svrstati Meksiko i Poljska, dok će ostali kandidati morati da ispune uobičajene uslove Fonda.
Lista na kojoj se nalaze povlašćeni i svi drugi zajmoprimci Fonda nije javna, ali je najavljeno da kredit koji neka članica može da povuče obuhvata petostruki iznos njene kvote u MMF -u.
Hrvatska kvota u MMF-u je oko oko 600 miliona dolara, što znači da bi maksimalan iznos kredita u prvoj godini bio oko pet puta veći od te sume, sa mogućnošću da se u drugoj godini duplira.
Malo je verovatno da se Hrvatska nalazi na spisku povlašćenih zemalja u MMF -u pa bi zbog toga trebalo, ukoliko želi da se kvalifikuje za zajam Fonda, da ispuni neke prethodne uslove. Jedan od osnovnih je smanjenje budžetskog deficita, što podrzumeva kresanje plate i penzija, ističe "Večernji list".
