Izvor: RTS, 24.Avg.2015, 13:05 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Hrvatska u strahu od izbeglica, Slovenija priprema plan
Iako migrantska kriza za sada ni na koji način ne ugrožava Hrvatsku, u toj državi razvila se žestoka polemika na tu temu sa glavnim pitanjem - ima li zvanični Zagreb strategiju za slučaj da se izbeglička kriza prelije i u tu državu. Slovenija spremna da primi najviše 500 izbeglica.
Hrvatski premijer Zoran Milanović istakao je da Hrvatska ne može da ima strategiju za izbeglice jer je nema ni Evropa, >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << prenosi Tanjug.
"Mi smo zemlja koja je, kada je bilo najteže, dobila tuđu pomoć i u skladu sa svojim mogućnostima, koje su male, ali postoje spremni smo da pomognemo, i to ćemo učiniti", poručio je Milanović komentarišući izbegličku krizu u Makedoniji i Srbiji.
Hrvatska radio-televizija izvestila je, naime, proteklog vikenda o tenzijama na grčko-makedonskoj granici, istakavši da su i Makedonija i Srbija zatražile pomoć Evropske unije, koja ignoriše njihove apele.
"Sve institucije su se oglušile", rekao je makedonski ministar unutrašnjih poslova Mitko Čavkov.
Hrvatska strahuje da bi, nakon što Mađarska dovrši podizanje četiri metra visoke ograde na granici sa Srbijom, u dužini 170 kilometara do kraja avgusta, migranti iz Afrike i sa Bliskog istoka mogli bi biti preusmereni na Bugarsku i Hrvatsku.
U Hrvatskoj od izbegličke krize strahuje javnost, pojedinci, ali i političari, pa je tako čelnica ORaH-a Mirela Holy uputila otvoreno pismo vladi pozivajući je da predstavi strateški plan.
ORaH je otvorenim pismom pozvao premijera Milanovića i Vladu da, s obzirom na to da izbeglički talas preti da preplavi i Hrvatsku, predstave strateški plan za izbeglice ako ga imaju, te javnosti objasne kako ga misle sprovoditi.
Kako se na popisu objekata u kojima bi se u Hrvatskoj smeštale eventualne izbeglice spominju i neki objekti u Istri, reagovao je saborski zastupnik Damir Kajin koji pita zašto migrante ne prihvataju Katar, Kuvajt, Emirati ili Saudijska Arabija.
Sve što se dosad moglo čuti iz vlade o pitanju moguće izbegličke krize, koja je već na, kako se navodi, pragu Hrvatske, i to u nedalekoj Makedoniji i susednoj Srbiji, a ne negde hiljadama kilometara daleko, bila je izjava ministra unutrašnjih poslova Ranka Ostojića koji je rekao da je Hrvatska uvek do sada to uspešno radila, pa će tako biti i dalje.
O izbegličkoj krizi koja potresa Evropu i trenutnom stanju u Siriji na hrvatskom kanalu TV N1 govorio je doktor Jamal Asad, lekar i predstavnik Sirijske nacionalne koalicije istakavši da je situacija u Siriji veoma složena, te da je cela nacija uvučena u prljavi rat.
"Rat koji razara naše tkivo, našu državu i celi narod. Naša deca žive i rastu u logorima. Na našim ljudima režim Asada isprobava svoje oružje i Islamska država se takođe bavi svačim. Ponašaju se tako jer žele da iskoriste našu istoriju", rekao je Asad.
Objašnjava da je 40 odsto sirijske teritorije pod kontrolom džihadista, a 30 odsto pod nadzorom režima, dok je ostatak pod kontrolom sirijske slobodne vojske.
"Nažalost, ova situacija kojoj sam bio svedok na granici Makedonije i Grčke je strašna. To je bol, suza, očaj. Ljudi žedni slobode su bez hrane i vode. Njima treba pružiti ruku. Oni su nevini pobegli od rata. Nemaju domove ni domovinu. Vape za odmorom. To su deca po putu bez odeće, obuće, sa povišenom temperaturom. Kriminalci ih iskorišćavaju - prodaju im vodu za deset evra. Smatram da ne može Evropa sama prihvatiti toliko ljudi, ali im treba pomoći", rekao je Asad.
Upitan kako bi im Evropa morala pomoći, Asad kaže tako što bi zaustavila rat u Siriji.
"Da se celi svet ujedini i da zaustavi rat, onda izbeglica neće biti", istakao je sirijski lekar i dodao kako nijedna arapska zemlja neće da primi sirijske izbeglice.
"Tamo nema demokratije. Zapravo postoji strah kad dođu Sirijci da će tamo biti streljani ili isterani. Sirijski narod je civilizovan i načitan i znaju se ponašati kad dođu u Evropu", ponovio je Asad.
Slovenija se priprema za mogući dolazak azilanata
Slovenija tek krajem godine očekuje početak postupnog dolaska 250 izbeglica iz Sirije i drugih bliskoistočnih država u okviru dogovora postignutog sa EU, ali se priprema i na eventualni nekontrolisani dolazak najviše 500 izbeglica koji se sada nalaze u Makedoniji, Srbiji ili Mađarskoj, piše Delo.
Prema informacijama Ministarstva unutrašnjih poslova, na koje se poziva ljubljanski dnevnik, preko granice sa Hrvatskom moguć je postupni dolazak većeg broja azilanata koji putuju balkanskom kopnenom rutom.
Reč je o pretpostavljenom scenariju po kojemu bi kapaciteti država u regionu, poput Makedonije, Srbije i Mađarske, bili prekoračeni, a talas migranata usmeren preko Hrvatske na Sloveniju.
Slovenački nadležni organi navode da bi država u skladu sa svojim mogućnostima prihvatala migrante u manjim kontingentima, pri čemu bi prednost imale "ranjivije skupine" koje mogu da se brže socijalno integrišu, poput žena i dece, a vodilo bi se računa i o mogućnostima država da daju odgovarajući broj prevodilaca, kao i da osiguraju bezbednosnu proveru potencijalnih imigranata.
Prilikom izbegličke krize u Evropi u aprilu i maju ove godine slovenačaka vlada je predstavila rezerve oko uvođenja obaveznih imigrantskih kvota prema kojima bi Slovenija primila 720 izbeglica, ali je premijer Miro Cerar kasnije pristao na prihvat najviše 500 imigranata, prenosi Hina.
Prema planu koji je pre mesec dana prihvatila slovenačka vlada, azilanti bi bili smešteni u posebnim objektima u Mariboru, Ljubljani i Postojni, kao i u odmaralištu Debeli rtić na slovenačkoj obali, ali je problem u tome da su njihovi zajednički kapaciteti predviđeni za samo 220 ljudi.
Slovenačko ministarstvo spoljnih poslova prošle je sedmice javno saopštilo kako je zabrinuto zbog eskalacije krize sa azilantima u Makedoniji, navodeći da Evropska unija Makedoniji treba da pruži više konkretne materijalne pomoći.
Slovenija se, inače, smatra jednom od najkonzervativnijih članica EU kada se radi o imigrantskoj politici i odobravanju azila.
Prema podacima slovenačkog ogranka organizacije "Amnesti internešenel" u 2011. godini je u Sloveniji bilo podneto više od 300 molbi za azil, od čega je odobreno samo 20.
S druge strane, status izbeglice u Sloveniji ima 140 ljudi, a zakonskim izmenama koje je potvrdila prethodna vlada azilanti ne mogu da dobiju ni besplatnu pravnu pomoć.
