Izvor: S media, 12.Avg.2010, 11:21 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Hrvatska pred racionalizacijom školstva
Sistem školstva u Hrvatskoj nalazi se pred racionalizacijom mreže osnovnih i srednjih škola, najavom smanjenja broja zaposlenih, dok su problemi te vrste u školstvu u Republici Srpskoj i u Makedoniji, manje-više rešeni.
U školskom sistemu u Hrvatskoj trenutno funkcioniše 839 osnovnih škola, koje u svom sastavu imaju 1.246 područnih škola. Njih pohadja skoro 400.000 učenika učenika, dok je u srednjim školama ima nešto više od 50.000 učenika.
U školstvu >> Pročitaj celu vest na sajtu S media << ima oko 66.000 zaposlenih od fizičkih do nastavničkih, specijalističkih i rukovodećih poslova.
Prema usvojenim izmenama zakona o obrazovanju, u narednih nekoliko meseci moglo bi da bude otpušteno oko 6.000 ljudi, ističu prosvetari i sindikati koji se protive takvim predlozima iako su na tragu vladinog programa borbe protiv ekonomske krize koji obuhvata i štednju u državnim i javnim službama.
Ministarstvo obrazovanja traži da se nastavnicima u osnovnim i srednjim školama iz norme izbrišu dva časa razaredne nastave nedeljno, što znači da će se nastavnicima povećati norma, odnosno da će dva časa više morati predavati predmet.
To će prouzrokovati višak ljudi, smatra predsednik Sindikata "Preporod" Željko Stipić.
Zbog toga bi bez posla moglo da ostane skoro 2.000 nastavnika, a toj brojci treba pridodati i nekoliko stotina direktora, računovodja i sekretara koji će bez posla ostati zbog ukidanja malih matičnih škola, ali i oko 3.000 drugog nenastavnog personala - čistačica, domara, majstora, kuvara i slično.
Nenastavno osoblje čini preko 20 odsto zaposlenih u školstvu.
Mediji su pisali i omogućnosti ukidanja škola koje imaju manje od 150 učenika, kojih ima 143, a ministar obrazovanja Radovan Fuks u Saboru je demantovao tvrdnje o tome, objašnjavajući da se ne radi se o ukidanju već o postepenom prelaženju iz matičnih u područne škole do 2017.godine.
Računa se da bi se prevodjenjem 60 škola koje imaju manje od 150 učenika
u status područnih uštedelo oko 60 miliona kuna (8,3 miliona evra) godišnje.
Na nešto duže staze planira se uvodjenje svih škola u jednosmenski rad,
kao i na reformu obrazovanja prema rezultatima analiza potreba tržišta rada kako se na berzi rada ne bi našli mnogi svršeni srednjoškolci (sada ih je oko 12.000).
Ministar Fuks zalaže se i za to da broj obaveznih predmeta u gimnazijama bude prepolovljen i da ih bude maksimalno 10.
Nakon uspešnog uvodjenja državne mature na kraju srednje škole, u planu je i uvodjenje male mature nakon osnovne, pre svega zbog hiperinflacije odličnih učenika koji je preko 60 odsto. To bi koštalo 20 miliona kuna (2,76 miliona evra).
U Republici Srpskoj nema viška zaposlenih u prosveti, pokazuju podaci Ministarstva prosvete o broju nastavnog osoblja i odeljenja, koja će biti formirana u nastupajućoj školskoj godini.
Načelnik odelenja za predškolsko vaspitanje i osnovno obrazovanje u resornom ministarstvu Duška Radmanović ističe da je u školskoj 2009/10 počela primena novog pravilnika o finansiranju, koji predvidja jasno definisane uslove za formiranje odeljenja.
Sav višak radnika koji se zatekao u školama već je uspešno rešen tako što su oni angažovani u okviru drugih poslova u školama ili su zaposleni u nekoj od susednih škola, a Radmanović podseća da je resorno ministarstvo još pre dve godine, imajući u vidu činjenicu da se u škole upisuje sva manji broj učenika, preduzelo preventivne mere.
Naime, zakonom je predvidjena obaveza škola da medjusobno saradjuju prilikom zapošljavanja radnika, tako da u jednoj lokalnoj zajednici škola ne može raspisati konkurs za neko radno mesto ukoliko nije svim susednim školama uputila obeveštenje da je takvo radno mesto upražnjeno.
Što se tiče novog zapošljavanja, u resornom ministarstvu tvrde da vode računa o godinama staža i starosti nastavnog osoblja u školama, te penzionisanju onih i da na upražnjena radna mesta nisu primani novi ljudi ukoliko za tim nije postojala potreba.
Ministarstvo prosvete RS prošle godine izvršilo je i racionalizaciju mreže osnovnih škola i donelo odluku o prestanku rada tridesetak područnih odelenja i jedne centralne škole i zahvaljujući, kako tvrde, dobrom planiranju i uspešnoj saradnji svih u obrazovanju nijedan zaposleni u tim školama nije ostao bez posla.
U Makedoniji takodje nije planirana racionalizacija u školama, kao ni ukidanje predmeta.
Naprotiv, od ove godine u šesti razred osnovne škole uvode se dva nova predmeta -etika religije i etika koji će najverovatnije biti u okviru gradjanskog obrazovanja.
