Izvor: B92, 05.Dec.2008, 15:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Hrvatska odustaje od štednje
Zagreb -- Vlada Ive Sanadera odustaje od najavljenih mera štednje i postizanja nultog budžetskog deficita jer je pristala na previše kompromisa u isplati novca iz budžeta
Nakon ustupka sindikatima zaposlenih u javnim i državnim službama i povećanja plata za šest odsto, najavljeno je i davanje "božićnica", prigodnog dodatka za Božić penzionerima, kao i odustajanje od takse od pet kuna na svaku kutiju cigareta radi jačanja zdravstvenog fonda.
Iako je zastupala >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << stav da je zamrzavanje plata zaposlenih u državnim i javnim službama važan element priprema za nadolazeću tešku godinu, vlada je popustila ocenivši da joj je bolje da ne raskida kolektivni ugovor jer bi nakon toga sledile sudske tužbe, prema kojima bi vlada morala platiti više para nego što će ih dati kroz povećanje plata.
Vlada bi mogla otkazati kolektivni ugovor, prema kome državne plate 2009. rastu za šest odsto, ali bi u tom slučaju za povećanje tokom otkaznog roka trebalo obezbediti 240 milijuna kuna, a zbog otkazivanja ugovora mogle bi uslediti mnogobrojne tužbe.
Sve veća zaduženost građana
Hrvatski građani su do kraja oktobra ove godine ukupno od banaka zadužili 17,06 milijardi evra, čime je zaduženost po stanovniku porasla na 3.750 evra.
Zaduženost svakog građanina gotovo je udvostručena od 2004, kada je iznosila 1.979 evra. Za samo godinu dana ukupna zaduženost gradana povećana je oko 11,5 odsto.
Zbog povećanja plata, budžetski deficit će u 2009. biti između 1,3 i 1,7 odsto bruto društvenog proizvoda, u šta je uračunato i odustajanje od poreza od pet kuna (0,7 evra) na svaku paklicu cigareta.
Najavljeno je i davanje "božićnica" penzionerima, koje će iznositi 300 kuna (oko 40 evra) za one s penzijama do 500 kuna (oko 70 evra) do 100 kuna (14 evra) za one čije su penzije veće od 2.000 kuna (280 evra).
Odustajanje od obuzdavanja plata u državnom sektoru, koji obuhvata nešto manje od polovine zaposlenih u zemlji i time od nultog deficita, u vreme kad privatni sektor sve jače oseća posledice krize, izazvalo je ogorčenje Ekonomskog saveta, koji je na prvoj svojoj sednici preporučilo upravo takve poteze.
Savet je to ocenio kao uvod u stihijski krah, s obzirom na to da prodaja prostalih resursa ne dolazi u obzir jer se zbog krize mogu postići nepovoljne cene, a Hrvatska je ionako prezadužena da bi uzimala nove zbog krize nepovoljne kredite.
Dok se ministar finansija Ivan Šuker s bankama dogovara oko refinansiranja obaveza države i pokrivanje deficita, preduzetnički sektor će se 2009. godine suočiti s milijardama evra dospelih obaveza koje treba reprogramirati ili takođe pokriti novim dugom.
Slab odziv građana na proteste
Na protestni skup građanske inicijative pod nazivom "Stegnite i vi remen, bando lopovska!", koji je večeras organizovan u nekoliko hrvatskih gradova, odazvalo se više hiljada građana koji su izrazili neslaganje sa aktualnom politikom vlade.
Uz transparente na kojima se moglo pročitati "Tko sije bijedu, žanje gnjev!", "Nemamo kruha, nemamo kolača, ali imamo Vladu od koje nam se povraća" i mnoge druge, svi govornici na skupovima zatražili su da vlada prva "stegne kaiš" i prestane sa rasipničkom politikom.
Skup je pre desetak dana spontano pokrenut među grupom mladih članova društvene mreže Fejsbuk, ogorčenih najavama premijera Ive Sanadera i članova vlade o potrebi opšte štednje i "stezanja kaiša" zbog aktualne ekonomske krize.
Masovniji odziv i prikupljanje potpisa podrške kulminiralo je ovonedeljnim policijskim privođenjima i pretresima stanova Nikše Klečaka iz Dubrovnika i Josipa Delolia iz Zagreba, koji su bili deo grupe organizatora skupa.
Organizatori skupa, koji su proteklih dana u medijima u više navrata tvrdili da je protest putem Fejsbuka svojim potpisima podržalo više od 60.000 članova mreže u celoj Hrvatskoj, pred novinarima nisu krili razočaranje malim odazivom građana.
Iako se brojke o odzivu građana razlikuju zavisno od toga da li dolaze iz redova policije, organizatora ili pak medija, nezvanično se procenjuje da se u pet većih hrvatskih gradova na protestima okupilo tek nešto više od 5.000 ljudi.
Građani su se u manjem broju okupili samo u Splitu, Rijeci, Zadru i Osijeku, dok u Sisku, Kutini, Požegi, Vinkovcima, Vukovaru i u još nekoliko manjih gradova na poziv organizatora nije bilo odziva.
Najviše građana okupilo se na Trgu bana Jelačića u centru Zagreba, gde se, prema procenama medija, okupilo nešto više od 2.000 ljudi. U Splitu i Zadru ih je bilo tek oko 500, a otprilike toliko došlo je i na protest u centru Osijeka, dok je u Rijeci bilo oko 1.000 građana.
Hrvatski mediji tokom večeri preneli su tvrdnje organizatora da su pre okupljanja bili izloženi anonimnim pretnjama i upozorenjima da odustanu od protesta, jer će u suprotnom biti fizičkih obračuna, ali niko od njih nije rekao odakle su stigle pretnje.
Organizatori su takođe tvrdili da su u nekoliko gradova zabeleženi pokušaji opstrukcije skupa, a bilo je i lepljenja plakata na kojima je pisalo "Otkazano" preko plakata koji su pozivali na protest.
Iz redova organizatora takođe tvrde da se deo građana u Podunavlju nije odazvao na protest "zbog straha od represije i gubitka posla".
