Izvor: B92, 17.Apr.2011, 16:30 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Hrvatska: Ne zaboraviti Jasenovac
Jasenovac -- Istina o Jasenovcu ne sme biti umanjena ili zataškana, kaže hrvatski predsednik Ivo Josipović na komemoraciji povodom 66 godina proboja logoraša iz Jasenovca.
On je dodao da ima pokušaja da se bez objektivne analize činjenica broj žrtava u Jasenovcu umanji ili da se poveća do fantastičnih razmera.
Na komemoraciji kod jasenovačkog spomenika Cvet, okupio se veliki broj antifašista i drugih građana, među kojima su bili brojni predstavnici diplomatskog >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << kora u Hrvatskoj i najviši državni funkcioneri.
"Istraživanju svega što se ovde dogodilo sada možemo prići potpuno objektivno, ali moramo imati na umu da je ovde bilo najstrašnije stratište ljudi, poprište ličnih, porodičnih i narodnih tragedija", rekao je hrvatski predsednik Ivo Josipović.
Jasenovac je primer da zlo rođeno iz mržnje ne pobeđuje, rekao je predsednik Sabora Hrvatske Luka Bebić.
"Sučen ovde s razornom istinom da su pojedini pripadnici hrvatskog naroda bili u stanju počiniti najokrutnija nedela, želim poručiti da je svako od nas odgovoran za ono što čini", poručio je Bebić.
Od 600 preostalih logoraša, njih stiotinjak je tada preživelo.
"Nema opravdanja za zločin i zbog toga hrvatska Vlada odlučno odbacuje i osuđuje svaki pokušaj istorijskog revizionizma i rehabilitacije fašističke ideologije, svakog oblika totalitarizma, ekstremizma i radikalizma", poručila je predsednica Vlade Jadranka Kosor.
"Pavelićev režim je bio režim zla, mržnje i nesnošljivosti, u kojem su ljudi zlostavljani i ubijani zbog rase, vere, nacionalnosti, političkog uverenja, zbog toga što su bili drugi i drugačiji", rekla je Kosorova.
Komemoracijom u Jasenovcu, čiji je pokrovitelj Hrvatski sabor, odata počast žrtvama svih koncentracijskih logora bivše NDH, a završena zajedničkom molitvom za žrtve logora i polaganjem venaca u krpti spomenika.
Znaju se imena 82 hiljade žrtava
Na dan proboja 22. aprila 1945. u logoru su bila 1.073 logoraša od kojih je 600 krenulo u proboj, a slobodu je ugledao samo 91 logoraš.
Ostali koji su ostali u logoru su ubijeni i spaljeni zajedno s logorskim objektima.
Istog dana počeo je i proboj zatvorenika dela logora Kožare, u selu Jasenovac, gde je od 167 zatvorenika njih 11 preživelo proboj.
U tom logoru su od avgusta 1941. do 22. aprila 1945. ljudi ubijani zbog svoje verske, nacionalne ili ideološke pripadnosti. U njegovom
sastavu su bili logori u Bročicama, Krapju, Jasenovcu i Staroj Gradiški.
Prema najnovijim podacima Spomen područja Jasenovac, do sada su prikupljena imena i podaci za oko 82.000 žrtava.
Oko ukupnog broja žrtava u logoru Jasenovac i dalje se vode polemike, pa broj ubijenih varira od nekoliko desetina do čak milion žrtava.
.jpg)
