Izvor: Mondo, 14.Apr.2013, 17:54 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Hrvatska: Euroizbori, dobra zarada
Čak iako ne pobede kandidati na izborima za Evropski parlament u Hrvatskoj mogu da poboljšaju finansijsko stanje. Izbore koji su završeni u 19 časova obeležila mala izlaznost.
Iako mnogi kandidati u Hrvatskoj neće osvojiti mandate u Evropskom parlamentu, zbog učestvovanja u izborima mogli bi da povećaju svoje bankovne račune s obzirom na minimalnu potrošnju u kampanji, a relativno visoke iznose naknada za nju, piše hrvatski portal Gong.hr.
Tako stranke i liste >> Pročitaj celu vest na sajtu Mondo << građana koje na izborima dobiju najmanje pet posto glasova a ne osvoje mesto u EP, imaju pravo na naknadu troškova kampanje u iznosu od 50.000 kuna.
Jedno osvojeno mesto u EP donosi 250.000 kuna, pri čemu ukupan iznos naknade troškova izborne kampanje po pojedinoj stranci, odnosno listi, ne sme prelaziti iznos od 1.500.000 kuna.
Vlada je, u skladu sa Zakonom o finansiranju političkih aktivnosti i izborne kampanje 21. marta 2013, odredila iznos naknade troškova kampanje na koju imaju pravo političke stranke i liste grupe građana koje na izborima za članove Evropskog parlamenta dobiju najmanje pet posto važećih glasova.
Stranke i nosioci lista grupe građana koji učestvuju na izborima dužni su najkasnije 30 dana nakon održanih izbora da javno objave i dostave finansijske izveštaje drzavnoj komisiji koja je i zadužena za donošenje odluke o tim pitanjima.
Neke bi političke stranke tako i mogle završiti u plusu, ali bi građani bili u minusu jer ih stranke i ostali kandidati na izborima nisu u dovoljnoj meri animirali da izađu na izbore.
Nisu im ponudili, niti objasnili svoje programe, a o kvalitetnom upoznavanju njihovih kandidata da i ne govorimo, zaključuje portal Gong.hr.
Na prvim izborima za Evropski parlament u Hrvatskoj do 16 sati ukupno je izašlo 14,63 odsto, odnosno 445.539 birača.
Cela Hrvatska je jedna izborna jedinica jer se direktno bira 12 evroparlamentaraca među 336 kandidata.
Prema podacima Državne izborne komisije, najveći odziv zabeležen je u Karlovačkoj županiji, gde je glasalo 17,46 odsto birača, a najmanji u Zadarskoj županiji - 12,3 odsto.
Hrvatska televizija podseća da mnogi zameraju političkim strankama i vlasti to što se sve vezano uz EU, osim pregovora o pristupanju, odradilo na brzinu, prvo referendum, a sad i izbori i da su birači nedovoljno informisani tokom kampanje.
U Australiji i Novom Zelandu birališta su već zatvorena. Na bosanskohercegovačkim biralištima u subotu do 13 sati za hrvatske evroparlametarce glasalo je 17 odsto birača.
Poređenja radi na prošlogodišnjem referendumu o ulasku Hrvatske u EU do 11 sati glasalo je 11,44 odsto birača. DIP je saopštio da jenajveća izlaznost na prvim izborima za hrvatske evroparlamentarce uKarlovačkoj županiji 7,63 odsto, a najmanja u Zadarskoj 4,59 odsto.
Premijer Hrvatske Zoran Milanović izjavio je posle glasanja da jereč o prvim evropskim izborima u hrvatskoj istoriji. On je izraziouverenje da će odziv biti veći od evropskog proseka.
Predsednik Ivo Josipović izjavio je da je siguran da će ko god dabude izabran časno i odgovorno obavljati funkciju poslanika u EP. On je dodao da građani treba da se naviknu na izbore za evroposlanike.
Birališta će biti otvorena do 19 časova, a prvi rezultati očekuju se posle 21.30.
Na 28 lista, 27 stranačkih i jednoj nezavisnoj čiji je nosilac istarski župan Ivan Jakovšić, učestvuje 336 kandidata za 12 poslaničkih mandata.
Glasanje se održava u 51 zemlji, među kojima je i Srbija.
Poslanici će biti birani na godinu dana, do redovnih izbora za Evropski parlament koji će biti održani naredne godine.
Cela Hrvatska i biračka mesta u inostranstvu, gde je glasnje počelo juče i traje dva dana, biće jedna izborna jedinica, pa je zbog toga odbačen zahtev da listići budu štampani na jezicima manjina, odnosno ćirilicom.
Nakon revizije registra birača glasačko pravo u Hrvatskoj ima 3.740 951 građana, što je za 763.814 ili osam odsto manje nego na referendumu za ulazak u Evropsku uniju održanom u januaru prošle godine kad je moglo da glasa 4.504.765 lica.
Osim na 6.614 biračkih mesta u Hrvatskoj, glasaće se i na 82 biračka mesta u 51 državi. Od toga će u Srbiji glasati 248 birača koji su se aktivno registrovali, odnosno javili ambasadi u Beogradu gde će biti dva i generalnom konzulatu u Subotici gde će biti jedno biračko mesto.
(MONDO/Agencije, foto: Tanjug, Foto FaH /Damir Senčar)
