Izvor: Press, 30.Okt.2012, 22:59 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Hrvati sve teže žive
Građani Hrvatske žive sve teže. Gotovo 70 odsto domaćinstava ne uspeva da s prihodima koje ima pokrije sve mesečne troškove, a polovina kaže da jedva sastavlja kraj s krajem
Svaka deseta porodica koristi štednju da bi pokrila tekuće troškove, a osam odsto mora da se dodatno zaduži. Svako drugo domaćinstvo danas ima još goru finansijsku situaciju nego pre godinu dana, a istom se nada i dogodine.
Hitan sastanak u HNB
Ovi podaci dobijeni su >> Pročitaj celu vest na sajtu Press << u analizi Centra za istraživanje tržišta GfK o potrošačkoj klimi u Hrvatskoj, koje je urađena u septembru anketom 1.000 osoba u domaćinstvima. To je drugo istraživanje (prethodno je uradila agencija „Nilsen"), koje je potvrdilo da su građani Hrvatske krajnje pesimistični oko ekonomskog stanja u državi i porodičnih finansija. Istraživači veruju na osnovu tih podataka da će Hrvati u narednom periodu potpuno skresati ličnu potrošnju i da é štedeti gde god je to moguće.
Razmere problema potvrđuje i ministar finansija Slavko Linić kad kaže da je „kriza enormna" i da građani imaju najviše prava da se žale. A guverner Hrvatske narodne banke Boris Vujčić upozorava da bi uočeni nagli odliv kapitala iz zemlje (za sedam meseci milijarda evra „napustila" je Hrvatsku) mogao da ugrozi kurs kune i stabilnost sistema. Podstaknut tim odlivom kapitala, guverner je pod hitno okupio domaće bankare i predstavnike stranih vlasnika, ali i bankarske supervizore Hrvatske, Austrije i Italije, zatim MMF-a, Evropske centralne banke, Evropske kancelarije za bankarski nadzor, EBRD, EIB i Evropske komisije, da čuje šta planiraju vlasnici stranih banaka i kako bi to moglo da se odrazi na stabilnost u zemlji.
Sličan problem imala je Hrvatska (ali i ostale zemlje regiona) u vreme izbijanja krize 2008. godine, kada je hrvatska centralna banka razmatrala uvođenje zabrane podizanja depozita i prevremene otplate kredita bankama majkama ali za tim merama nije bilo potrebe jer su se banke obavezale Bečkom inicijativom da é zadržati nivo kreditiranja kakav je bio pre početka krize.
Silazna putanja industrije
Da strah od nedostatka kapitala za ulaganje u rast proizvodnje i izvoza ima opravdanje, pokazuju i najnoviji podaci Državnog zavoda za statistiku. Naime, podaci za septembar pokazuju da je industrijska proizvodnja opet u crvenom posle blagog rasta u avgustu. Pet makroekonomista koji su učestvovali u anketi novinske agencije Hina procenjuje da je u septembru industrijska proizvodnja kliznula 3,6 odsto u odnosu na septembar prošle godine.
Stalno pada promet
Na slabost domaće potražnje u Hrvatskoj ukazuje pad prometa u trgovini na malo šest meseci zaredom. Stručnjaci upozoravaju da ako je u avgustu, dakle na vrhuncu turističke sezone, potrošnja oslabila 3,2 odsto, onda u periodu koji dolazi treba očekivati dalji pad potrošnje.
Slabljenje inostrane potražnje vezuje se za činjenicu da su privrede evrozone uronile u recesiju koja će, sudeći po poslednjim makroekonomskim podacima, biti dublja nego što se očekivalo pre samo nekoliko meseci.
U prvih sedam meseci ove godine industrijska proizvodnja neprestano je slabila, da bi u avgustu ipak zabeležila blagi rast od 0,6 odsto. Silaznu putanju industrijskih pokazatelja makroekonomisti tumače kao posledicu slabe i domaće i inostrane potražnje, restrukturiranja i gašenja nekih od proizvodnih kapaciteta.
