Izvor: Politika, 02.Maj.2008, 17:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Hram podigli ljubav i prijateljstvo
U selu Cecuni kod Andrijevice meštani uz pomoć prijatelja izgradili crkvu i najavljuju: biće i krštenja i venčanja
Andrijevica – Proleće je, prohladno, sunce prekrili beličasti oblaci koji dodiruju vrhove vitih jela i borova, stražara na brdima ispod kojih grgolji rečica Kutskaja. Ruskog imena, čije poreklo niko ne zna da objasni, a dugo je već nekako domaće. Usred sela, malo poviše puta, naspram groblja, puno sveta. I pobožna tišina. Marko, Matija, Nada, >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << Ivana, David, Božidar... Svečano doterani, ozbiljni, a vedri. Deca, majke, očevi, kumovi, prijatelji na temeljima budućeg hrama posvećenog svetome Savi. Čuju se samo reči sveštenika Eparhije budimljansko-nikšićke koje predvodi vladika Joanikije. Lepšeg početka gradnje jednog hrama, čuje se među gostima, nije moglo biti.
A pored meštana Cecuna i okolnih sela, onih koji tu žive i ostalih koji su zaposleni u drugim mestima, gosti i prijatelji iz svih krajeva Crne Gore. Smerno prate ceremoniju kakvu ovo selo još nije videlo.
– Lane je bilo tako, a letos, daće bog, biće i krštenja i venčanja. Pod svodom hrama ovog svetoga, na kojemu su ove nedelje zazvonila zvona. Radovi su privedeni kraju i uskoro će osveštavanje crkve – kazuje vladika Joanikije.
– Sve je počelo spontano, ideju je dala moja sestra Milijana. Crkve ovde, koliko pamte stariji, nije bilo, najbliža nam je bila na istorijskom Knjaževcu u Andrijevici. I rešismo da između Zeletina i Komova odjeknu zvona. Ovu crkvu su podigli ljubav i prijateljstvo – veli Mihailo Đukić, predsednik Crkvenog odbora.
Od januarske dobre ideje koja je lane rođena tu kraj Kutskaje, nije mnogo prošlo, a hram je već skoro završen. Plac, najlepše mesto u selu, naspram groblja seoskog dao je Ratko Lalić. Cecunjanin iz bratstva Vasojevića. Onda je drugi donator, takođe Vasojević, arhitekta Ranko Vukanić uradio projekat hrama. Potom je usledila pomoć sa svih strana. Najviše iz Budve gde živi deo onih koji su rođeni u Cecunima, njihovih prijatelja. Pomogao je među prvima Moca Milić iz Podgorice, humanista i dobrotvor, dajući cement za temelje. Baćo Bujišić, Pljevljak koji živi i radi u Podgorici, upisao se ovako: „Dajem vrata za buduću svetinju da ih dugo i srećno otvarate najboljim povodima. Vi i vaši potomci.” Mirko Barać je dao kamen, doveo zidare iz Hercegovine koji su ozidali crkvu. Andro Gošović iz Podgorice stigao je na osveštavanje temelja i upisao se kao donator. Donator je i Staniša Bakrač iz Plužina i mnogi drugi. Ne grade se crkve svaki dan.
– Vidite ovu sjajnu ikonu s likom velikog sveca kojemu je ovaj hram posvećen. To je poklon Sreta Čolakovića iz Podgorice. Imaćemo čime da ukrasimo hram, mnogi će još pomoći – zaključuje Mihailo Đukić.
Savo Gregović
[objavljeno: 28/04/2008.]
.jpg)
