Izvor: B92, 22.Okt.2008, 12:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Holbruk i Ešdaun: BiH pred kolapsom
Sarajevo, Rijeka -- Tvorac Dejtonskog sporazuma Ričard Holbruk i bivši visoki predstavnik u BiH Pedi Ešdaun ocenili su da se BiH suočava s istinskom opasnošću od kolapsa.
Holbruk i Ešdaun su napisali zajednički autorski tekst o situaciji u Bosni i Hercegovini, u kojem ocenjuju da je EU "napravila propust ne podržavajući svog predstavnika u BiH, sposobnog slovačkog diplomatu Miroslava Lajčaka, i u ključnim momentima je narušila i umanjila njegova ovlašćenja i nadležnosti".
>> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << />
Ešdaun i Holbruk su istakli da je u BiH "kao i 1995. godine, potrebno angažovanje transatlantske zajednice ako ne želimo biti vraćeni u još jednu bosansku krizu".
"Premijer bosanskih Srba Milorad Dodik, nekada miljenik međunarodne zajednice, pogotovo Vašingtona, zbog svog suprotstavljanja nacionalističkoj Srpskoj demokratskoj stranci, jednostavno je usvojio njen program rada i delovanja, rasterećen njenog tereta za počinjeni genocid", navodi se u analizi dvojice stranih zvaničnika koju je danas objavio "Dnevni avaz".
Oni su dodali da je Dodikova dugoročna politika jasna, "dovesti svoj srpski entitet - Republiku Srpsku - u poziciju da se otcepi čim se ukažu takve mogućnosti".
Povratak Međunarodne krizne grupe
Nakon dvogodišnje pauze, u Sarajevu se ponovno otvara kancelarija Međunarodne krizne grupe (MKG), piše Večernji list.
"Treba nas zabrinuti činjenica da Krizna skupina ponovno u središte pozornosti uzima Bosnu i Hercegovinu", rekao je predsednik HDZ-a BiH Dragan Čović nakon susreta s predstavnicima MKG-a u Sarajevu.
Marko Prelec i Piter Palmer su na čelu nove kancelarije MKG-a, organizacije na čijem su čelu, između ostalih, bivši predstavnik Evropske komisije za spoljna pitanja Kris Paten, bivši ministar spoljnih poslova Australije Garet Evans, direktor Fonda za otvoreno društvo Džordž Soroš, bivši komandant NATO-a Vesli Klark i haška tužiteljica Luiz Arbur.
Ocenili su da je Dodik iskoristio slabosti ustavne strukture države, umor i zasićenost međunarodne zajednice, kao i nesposobnosti EU da ispoštuje vlastite uslove, i tokom protekle dve godine uspeo da uništi najveći deo stvarnog progresa ostvarenog u BiH u proteklih 13
godina.
Holbruk i Ešdaun veruju da je Dodik uništio ostvareni progres "uglavnom slabljenjem institucija države i zaustavljanjem BiH na putu evolucije u funkcionalnu državu koja se može priključiti EU".
"Dodikove aktivnosti pothranjivali su i poticali Rusija i ruski petrodolari", smatraju Holbruk i Ešdaun.
Dodali su da je "predsedavajući Predsedništva BiH Haris Silajdžić vrlo često davao izjave o potrebi ukidanja dvaju entiteta od kojih je sastavljena BiH i o potrebi stvaranja nepodeljene zemlje koja se neće sastojati od federalnih jedinica".
"Otrovni odnosi i sukobi između njih dvojice predstavljaju srce sadašnje krize u BiH", zbog čega su "ponovo oživele sumnje i strahovi koji su bili osnova za početak rata 1992. godine", navodi se u tekstu.
Holbruk i Ešdan smatraju da je takvoj "situaciji doprinela i spokojnost i zbunjenost međunarodne zajednice" nakon što je "Bušova administracija praktično okrenula leđa BiH, a EU se duboko uplela u događanja u BiH".
Pupovac: Zagreb i Beograd da doprinesu
Potpredsednik Samostalne demokratske srpske stranke i partner vladajuće koalicije u Hrvatskoj Milorad Pupovac ocenio je da je "došlo vreme da se razmišlja kako Zagreb i Beograd mogu doprineti konsolidaciji prilika u BiH".
"Za to je potrebno da i hrvatska i srpska politika budu svesne pripadnosti regionu i odgovornosti za redefinisanje odnosa u regionu. Takvo delovanje ne bi trebalo biti samo deklarativno... Nego u interesu dugoročne politike koegzistencije", rekao je Pupovac za
riječki Novi list.
Pupovac je predložio da hrvatski i srpski parlament ostvare kontakte i krenu u saradnju kako bi pomogli u ostvarivanju tog cilja, "motivisani zajedničkim ciljevima, unutrašnjim reformama i evropskom agendom".
Upitan zašto bi Zagreb i Beograd zajedno delovali prema BiH, Pupovac je rekao da bi Hrvatska i Srbija mogle da pokažu kako da se izađe iz stupice snažnih retorika, kakve su sada na delu u BiH, i da upozore koji je prostor realnog delovanja za sva tri konstitutivna naroda.
"Odnosi Beograda i Zagreba u nizu stvari ne mogu se urediti kako valja ako se ne konsoliduju okolnosti u BiH", kaže on.
"Zato Beograd i Zagreb imaju legitimne interese da doprinesu toj konsolidaciji, a da ne padnu u zamke ostataka politike devedesetih, koje i danas postoje na obe strane", upozorio je Pupovac.
.jpg)
