Izvor: Politika, 17.Jul.2009, 00:55 (ažurirano 02.Apr.2020.)
"Hercegovačka Troja" ostaje bez Srba
Od oko dve hiljade stanovnika Gabele u Hercegovini, većina su Hrvati. Srba je do 1992. godine bilo oko četiri stotine. Nakon godina provedenih u izbeglištvu, u obnovljene domove vratilo ih se jedva stotinak
Mostar – Ime mesta Gabela u Hercegovini postalo je poznato u široj javnosti sredinom osamdesetih godina prošlog veka, kada je meksički naučnik Roberto Salinas Prajs izneo intrigantnu tezu da je antička Troja bila smeštena upravo ovde, na obalama Neretve. >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << Ta teorija uglavnom je primljena sa skepsom. Da li su Danajci trojanskog konja podmetnuli ovde, ili negde drugde, verovatno će ostati večita dilema, ali je nesumnjivo da su se na području Gabele i okoline često vodile bitke i ratovi.
Sa geografskim položajem kakav se poželeti može, uz desnu obalu Neretve, na pola puta između Čapljine i Metkovića, svega desetak kilometara od mora, sa blagom klimom i izdašnom prirodom, Gabela je oduvek bila meta osvajača.
Svojim izgledom mestašce odudara od većine hercegovačkih naselja: uglavnom su kuće nanizane uz strm brežuljak ispresecan uskim ulicama sa malim, zbijenim kućama. Tu je nekada bio važan srednjovekovni trgovački centar, trgovalo se solju, voćem i povrćem, vinom, ali i robovima. Na vrhu brežuljka i danas postoje zidine srednjovekovnog grada, a među ruševinama nađen je i jedan krilati lav uklesan u kamen, kao dokaz da su i Mlečani nekada bili ovde.
Trgovačko umeće i veštinu nasledili su i današnji stanovnici Gabele: iz ovdašnjih plastenika i sa pažljivo obrađivanih njiva na tržnice širom BiH i susednih zemalja odlaze tone svežeg voća i povrća.
– Ovde je priroda takva da čovek koji hoće i zna da radi nikada ne može biti gladan. A onaj ko dobro radi može da ima i ptičjeg mleka. Pa ovde na gotovo svakoj njivi ima vrelo, dosta je sunca i topline, sve uspeva – govori jedan od najstarijih meštana, osamdesetogodišnji Jovo Lojpur.
Na pitanje šta misle o teoriji po kojoj je Troja bila baš u njihovom selu, meštani ne govore ni potvrdno, ni odrično – možda jeste, možda nije, ko će to znati. Još, čini se, nisu sigurni da li bi to za njih bilo dobro ili loše.
Gabela je mešovite nacionalne strukture. Od oko dve hiljade stanovnika većina su Hrvati. Srba je do 1992. godine bilo oko četiri stotine. Nakon godina provedenih u izbeglištvu, u obnovljene domove vratilo ih se jedva stotinak. Mnoge srpske kuće još su u ruševinama. Najveći broj Srba iz Gabele okupi se krajem juna meseca u selu kod crkve Uspenja Presvete Bogorodice. Jer i Gabela, kao gotovo svako mesto u Hercegovini, ima svoje sećanje na stradanje. U porti crkve u Gabeli sahranjeni su posmrtni ostaci četiri stotine Srba iz ovog kraja koje su ustaše ubile tokom Drugog svetskog rata.
– Bilo je i ratova i stradanja. U svakom ratu koji je bio naš narod ovde je stradao, pa i u ovom poslednjem. Zato su danas ljudi iz Gabele mahom raseljeni daleko od Hercegovine. Mnogo ih se odselilo u Srbiju, u Beograd. Zato nam je žao što se svi više ne uključe i ne angažuju da se kuće ovde popravljaju, da se ljudi vraćaju tamo odakle su potekli. Zašto i Vlada Srbije ne bi pomogla tu obnovu? Pa ovo je zemlja bogomdana za život, bogata, izdašna, to bi svakome bilo u interesu. Nažalost , svi odlaze pa će i Gabela i cela dolina Neretve vremenom ostati bez Srba – s tugom priča Lojpur, a dok govori o rodnom kraju i suze mu zaiskre u očima. I on je nekoliko godina živeo kao prognanik, pa se vratio u svoju kuću. Uspeo je, kaže, da krene iz početka, pa i da bude „među prvima u selu" iako je već u starosti.
Nadaju se u Gabeli da će i mlađi svet poreklom odavde prepoznati ugodno mesto za život, ili makar za zaradu, jer što se ovde zaseje, ne može da omane. Tako bi makar neka ugašena ognjišta ponovo zaiskrila.
Sanja Pešut
[objavljeno: 17/07/2009]
