Izvor: Press, 10.Jul.2010, 06:32 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Gubici na malini
Zbog nezapamćeno obilnih kiša prepolovljen rod maline u valjevskim selima, posebno onim na nižim nadmorskim visinama
Ovogodišnji rod maline u valjevskom kraju je prepolovljen zbog obilnih padavina tokom juna, pred sam početak berbe. Najviše su stradali malinjaci na nižoj nadmorskoj visini u okolini Valjeva i Osečine, gde je uništeno 60 odsto roda. Bolje su prošli malinjaci u višim planinskim selima, gde je berba maline u jeku.
>> Pročitaj celu vest na sajtu Press << />Stručnjak valjevskog Zavoda za poljoprivredu Jovan Milinković kaže da su ove godine očekivani prinosi od šest tona maline po hektaru, međutim, zbog lošeg vremena, u valjevskom malinogorju očekuju se samo tri tone po hektaru.
Masovno truljenje plodova
- Ovogodišnji rod maline je bio obećavajući, međutim, u junu smo imali nezapamćene količine padavina u poslednjih 30 godina, što je dovelo do masovnog truljenja plodova. U tim malinjacima nema šta da se bere, tako da malinari moraju da sačekaju nekoliko dana da svi truli plodovi spadnu sa biljke, pa tek onda da krenu sa branjem. Ali vreme je prošlo i berba je gotovo završena u selima na nižoj nadmorskoj visini. U jednom od najboljih područja za berbu, poput Pecke, biće ubrano samo 20 odsto roda. Ta malina je veoma lošeg kvaliteta, tako da će najverovatnije moći da ode samo u dalju preradu, a neće biti kvalitetnog roda za zamrzavanje - objašnjava Milinković.
On kaže da su malinjaci nešto bolji u valjevskim selima na nadmorskoj visini iznad 500 metara, gde velike količine padavina nisu znatno oštetile rod.
Ne uzimati iz starih zasada
- Tu je situacija znatno bolja. Kada je valjevski kraj pogodilo nevreme, malina nije bila u fazi zrelosti. Kvalitet maline u planinskim selima je dobar, berba će trajati još desetak dana. Kada se sve sabere, ovogodišnji berba će biti loša. Niko ne može biti zadovoljan, ni malinari, ni otkupljivači, ni hladnjačari, tako da su očigledni gubici u čitavom procesu od berbe do prerade - kaže Milinković.
U Zavodu za poljoprivrednu kažu da nije dobro što malinari, kada šire svoje zasade, uzimaju sadnice iz starih zasada, a ne iz matičnih rasadnika.
- Jedna sadnica iz matičnog rasadnika košta između 30 i 40 dinara, a iz komšijskog malinjaka ne košta ništa, ali su prinosi dosta slabiji. Osnovni je problem što se tako prenose bolesti, gubi se sortna čistoća i kvalitet plodova. Zbog toga imamo šarenilo u valjevskim malinjacima: pojedine biljke dobro rađaju, a pojedine daju manji prinos i zrnčave plodove. Neophodno je da proizvođači koji proširuju malinjake koriste zdrav sadni materijal - kaže Milinković.
U Kolubarskom okrugu postoji samo jedan matični rasadnik, gde se godišnje proizvede oko 150.000 sadnica maline, što je nedovoljno za potrebe valjevskog kraja.
.jpg)
