Izvor: Press, 31.Dec.2010, 05:42 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Grof Drakula borio se protiv Turaka kod Šapca
Po Šapcu se šapuće da se u gluvo doba noći iz srednjovekovne tvrđave na Starom gradu u Šapcu čuju zvuci koji „nisu sa ovog sveta", i da to nesmireni duh grofa Drakule, koji je tu nekad boravio, i dalje ljuta tvrđavom. Baš onaj iz Transilvanije, koji nikako da se upokoji
Legenda kaže da je pre nekoliko stotina godina u Šapcu bila toliko velika bitka, da je reka Sava pocrvenela od krvi. Preživeli su na kolenima molili povampirenog >> Pročitaj celu vest na sajtu Press << grofa da im poštedi život.
Da u ovoj legendi ima nešto istine, potvrđuje šabački istoričar Branko Božić.
- Drakula je bio u Šapcu i bilo je krvoprolića, ali ne zarad vampirske gozbe već da bi se grad oslobodio od Turaka - kaže Božić, stručnjak za istoriju Šapca.
Iz tamnice na bojište
Poznato je da je lik vampira Drakule iz istoimenog romana irskog pisca Brama Stokera utemeljen na čoveku koji je zaista postojao. U pitanju je rumunski vojvoda Vlad Cepeš ili Vlad Drakula, koji je istoriji poznat kao surovi vladar i kome je specijalnost bila kažnjavanje nabijanjem na kolac. U jednom trenutku završio je u tamnici kod ugarskog kralja Matije Korvina.
- Ako je suditi po istorijskim izvorima, posebno Ratnog arhiva u Beču, Drakula je pod zidine Zaslona, odnosno današnjeg Šapca, došao 1476. godine sa vojskom koju je predvodio ugarski kralj. Pošto je Šabac oduvek imao značajan geostrateški položaj kao pogranični grad, razumljivo je zašto je predstavljao izazov osvajačima. Korvin je znao da je Drakula bio posebno ogorčen na Turke, slušao je priče o tome koliko je ovaj bio brutalan prema njima, pa nije čudo što ga je izvukao iz tamnice kako bi mu se pridružio u napadu na Šabac, koji su držali Turci. Pored Drakule, u Korvinovoj vojsci bio je i despot Vuk Grgurević, poznatiji kao Zmaj Ognjeni Vuk - priča Branko Božić.
Opsada grada na Savi počela je 12. januara 1476. godine i trajala je 33 dana. Uporedo sa Osmanlijama, ugarska vojska borila se i sa hladnoćom, poplavama i snežnim vejavicama. Uprkos tome, rešeni su bili da po svaku cenu isteraju Turke iz Šapca, što se i dogodilo 15. februara.
- Prema nekim izvorima, Drakula se posebno isticao u borbama za Šabac. Postoji čak i legenda da je Drakula oko hiljadu preostalih Turaka u Šapcu nabijao na kolac i puštao niz reku Savu. Ali ove podatke moramo prihvatiti sa velikom rezervom, jer je upravo zbog takvih glasina on postao junak Stokerovog romana - kaže Branko Božić.
Proslavljena pobeda kod Šapca
On dodaje da je ugarska pobeda u Šapcu bila udarna vest u mnogim hrišćanskim zemljama koje su izgubile nadu da će uspeti da se odbrane od Turaka. Šabac je bio ugarski jedva nešto više od četiri decenije, kada je ponovo pao pod tursku vlast.
A Drakula je ubrzo posle borbe u Šapcu otišao u svoju zemlju ne bi li se vratio na presto. Ubijen je u decembru iste godine. Drakulina glava završila je kod sultana Mehmeda Drugog u Istanbulu, a telo mu je zakopano ispod oltara u manastiru na ostrvu Snagov. Ova grobnica je u sklopu arheoloških istraživanja otvorena 1930. godine. Bila je prazna.
Legenda kaže da i danas Drakulin nesmireni duh, zarobljen između ovog i onog sveta, često pohodi mesta na kojima je ratovao. Među njima je i Šabac.
