Izvor: Politika, 14.Okt.2008, 23:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Građevinski skeleti kao spomenici pohlepi
Strance prvo oterale nerealne cene a onda je stigla finansijska kriza. Opala prodaja stanova, banke ne daju novac za dovršetak započetih zgrada, pa će mnoga gradilišta biti zatvorena
Budva – „Obustavi prodaju, poručio ti je Marko. Konzervirao je gradilište, ko zna kada će radovi biti nastavljeni. I kada će stanovi biti useljivi. Ma i Rusi dižu sidra. Teško je, brate, niko nema para. Biće zatvorenih gradilišta koliko hoćeš”.
Telefonski >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << razgovor između čoveka srednjih godina koji je, očigledno, u biznisu i njegovog prijatelja, nenamerno čujemo (glasan je preko svake mere) u bašti nove benzinske pumpe u Reževićima oko koje su brojna gradilišta novih stambenih zgrada, apartmana, turističko-ugostiteljskih objekata. Građevinske mašine posle letnje pauze zuje, ali se može dogoditi da zastanu na mnogim objektima. Ponegde se to već dešava.
Čitalac, dakako, pogađa: finansijska kriza zahvatila je graditelje duž Crnogorskog primorja. Prvo je opao promet nekretnina, mnogi izgrađeni stanovi i vile nisu prodati, nema ni prometa zemlje u većoj meri. A onda ni novca da se dovrši započeto.
Vječeslav Lejbman, direktor „Miraks grupe” za Balkan upozorio je pre nešto više od mesec dana da će na jesen cene nekretnina početi da padaju i da će se vratiti na nivo od pre tri-četiri godine. On je tada kazao da je tokom protekle četiri godine na ovom području bilo samo 20 odsto realnih transakcija, dok je ostalo u zoni – spekulacija. To je, dakako, dovelo do neadekvatne procene zemlje na tržištu. Kvadratni metar zemljišta se prodavao po ceni od 400, 600 pa i 800 evra, a cena stanova se kretala od 3.500 do 8.000, pa i 10.000.
– Kriza će biti bolna za mnoge vlasnike ali ona je suštinsko pročišćavanje i jedan pozitivan faktor za tržište nekretnina u Crnoj Gori. Ta dešavanja ići će na ruku investitorima, jer će posle ovih promena moći da kupuju zemlju i da se bave realnim, a ne spekulativnim poslovima, kazao je Lejbman.
No, ovojesenja kriza nije samo pogodila ruske građevinare i vlasnike zemljišta koji su se na račun placeva zadužili. U pravom su haosu i mnogi domaći investitori koji su na kupljenim placevima uz more počeli gradnju objekata sa po 20 i više stanova, uvereni da će zaraditi „kao nigde”. Novac koji su imali utrošili su u beton i gvožđe, stanove nisu prodali sa projekta i onda su potražili poslednji spas – bankarske kredite. No, usledila je finansijska kriza u SAD i Zapadnoj Evropi koja se neminovno reflektovala i na ove krajeve, koja je najviše pogodila banke. Stopirani su krediti, pa stoga dolazi do konzerviranja gradilišta. Biće, kažu na Primorju, toga sve više. I što je najgore, te ružne slike na uzvišenjima pored magistralnog puta a i u samim gradovima i prigradskim naseljima mogu dugo potrajati. Naročito u protekle dve godine započeto je mnogo objekata uz obalu. Ko sve nije gradio jer je važila priča da se nigde ne može bolje zaraditi. Računica je bila otprilike ovakva: kvadratni metar stana investitora košta, zavisno od komfora, od 500 do 900 evra, a prodaje ga i do deset puta više.
Ko je ugrabio,ugrabio je, smeše se primorci.Ko nije na novac će dugo čekati pored „spomenika” pohlepi kojih će, vele, od Igala do reke Bojane biti na hiljade.
S. Gregović
[objavljeno: 15/10/2008]
.jpg)
