Izvor: B92, 09.Dec.2005, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Građani: Povećan nivo korupcije
Beograd, Ljubljana -- Većina građana Srbije smatra da se nivo korupcije u poslednje tri godine povećao; najgore političke partije i carinske službe.
To je rezultat istraživanja Globalni barometar korupcije za 2005. godinu, koji je danas predstavljen u celom svetu povodom Međunarodnog dana borbe protiv korupcije. Istraživanje su sproveli Transparensi internešenel i Galup internešenel po jedinstvenom upitniku širom sveta, a 2005. godine je istraživanjem obuhvaćeno 69 >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << zemalja i više od 55.000 ljudi.
U Srbiji je istraživanje sprovedeno metodom "lice u lice", na uzorku od više od 1.000 ispitanika u poslednjoj nedelji maja.
Na skali od jedan do pet, građani Srbije su političkim stranaka i carinicima dali ocenu 4,2, zatim sledi pravosuđe (4,1), zdravstvo i policija (4), parlamet i privatni sektor (3,8) i mediji (3,7). Kao najmanje korumpirane građani Srbije vide verske zajednice i vojsku, mada analitičar Vladimir Goati smatra da bi se ta slika promenila da je istraživanje rađeno posle afere oko nabavke vojne opreme.
Takođe, barometar je pokazao da građani Srbije godišnje daju visok iznos na mito, 171 dolar, da bi ubrzali dobijanje usluge na koju inače imaju pravo. Više novca daju još jedino stanovnici Kameruna, Bolivije, Fgane i Litvanije. Većina građana Srbije dala je mito da bi ubrzala neku uslugu na koju inače ima pravo. Istraživanje je pokazalo da je 77 odsto građana, među ispitanicima koji su dali mito, samo ponudilo mito, dok su neke usluge tražene od preostale petine ispitanika.
Vladimir Goati, politički analitičar i predsednik organizacije Transparentnost Srbija, smatra da bi ocena srpske politike bila i gora da je istraživanje obuhvatilo poslednjih mesec dana obeleženih pričom o kupovini poslanika.
U 45 zemalja ispitanici su političke institucije rangirali na vrh tabele najkorumpiranijih sa prosečnom ocenom četiri, na skali od jedan do pet, gde se pet označava kao ekstremno korumpirano. Takođe, pored Srbije, mnoge zemlje srednje i istočne Evrope kao najkorumpiraniji sektor navode carinske službenike, kao i zdravstvo.
Predstavnici Transparentnosti Srbije Vladimir Goati i Nemanja Nenadić rekli su na konferenciji za novinare da se barometar korupcije odnosi na iskustva i stavove građana pojedinih zemalja. Prema njihovim rečima, barometar dopunjuje sliku koju pružaju druga istraživanja, na primer Indeks percepcije korupcije (COI), koji posmatra iskustva poslovnih ljudi i analitičara rizika.
Predsednik TS Vladimir Goati rekao je da građani u 48 od ukupno 69 zemalja obuhvaćenih istraživanjem, uključujući i Srbiju, smatraju da se nivo korupcije povećao i da je stepen korupcije najveći u siromašnijim zemljama. Takođe, većina građana smatra da korupcija najviše utiče na politički život.
Goati je ocenio da na percepciju da su političke stranke najkorumpiranije najviše utiče to što su u fokusu medijske pažnje, kao i da nešto što se često pominje u medijima neretko postaje i opšte mesto.
Slovenija nezainteresovana
Jedina evropska zemlja koja konvenciju protiv korupcije nije ni potpisala jeste Slovenija, piše slovenački list Delo. Pre dve godine je na konferenciji Ujedinjenih nacija u Meridi, u Meksiku bila pripremljena konvencija UN protiv korupcije. Tokom dve godine, tu konvenciju je potpisalo 134 države, a ratifikovali su je parlamenti 36 država. Sve evropske zemlje su je potpisale, među njima i države nekadašnje Jugoslavije - izuzev Slovenije.
Ovom konvencijom se predviđa uspostavljanje preventivnih mera za sprečavanje korupcije, njenu kriminalizaciju, međunarodna saradnja i mere za vraćanje imovine, koja proističe iz korupcijskih činjenja. Cilj konvencije je i stručna pomoć u sprečavanju korupcije i borbi protiv nje.
Konvencija UN protiv korupcije je prvi međunarodni akt, koji zahteva preventivnu borbu država protiv korupcije, što podrazumeva i zahtev da se usvoji nacionalna protivkorupcijska strategija, uspostavljanje obavezne međunarodne saradnje na tom području.
U Sloveniji je usvojena strategija borbe protiv korupcije, u okviru čega je osnovana i Komisija za sprečavanje korupcije, koju sadašnja slovenačka vlast pokušava da ukine, dok Slovenačka stranka mladih trenutno skuplja 40.000 potpisa za raspisivanje referenduma, na kome bi slovenački glasači dobili priliku da odluče da li treba da se usvoji predlog zakona, kojim bi protivkorupcijska komisija u Sloveniji bila ukinuta.
