Izvor: Studio B, 22.Apr.2015, 13:29 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Grabar Kitarović odala poštu žrtvama Jasenovca
Hrvatska predsednica Kolinda Grabar Kitarović odala je počast žrtvama koncentracionog logora Jasenovac poručivši da kao predsednica Hrvatske i kao čovek "osuđuje zločine mučenja i ubijanja koji su se tu događali".
"Ideologija koja je uzrokovala ove zločine moralno je i pravno osuđena. Ta politika bila je volja režima koji se vezao uz nacističko-fašističku Osovinu i na nečastan način iskoristio legitimnu želju hrvatskog naroda za svojom državom", upisala je Grabar >> Pročitaj celu vest na sajtu Studio B << Kitarović u knjigu utisaka u Jasenovcu, navodi Beta.
Hrvatska predsednica koja je na 70. godišnjicu proboja iz Jasenovačkog logora 22. aprila 1945. nenajvaljeno i bez pratnje medija došla da oda počast žrtvama ocenila je da je Jasenovac "stratište opomena i našem vremenu da odlučno čuvamo tekovine slobode, demokratije, ljudskih prava i uvažavanja različitosti".
Navela je da se "Hrvatska s pravom ponosi svojim dostignućima u zaštiti ljudskih i manjinskih prava" dodajući da je vaspitavanje i obrazovanje mladih posebno važno kako bi se to očuvalo.
U knjigu utisaka Grabar Kitarović upisala je i da se u trenutku kada se navršava 70 godina od proboja iz Jasenovačkog logora "poklanja svim žrtvama i iskazuje duboko poštovanje prema ljudima koji su tu mučeni i ubijani".
"To su ljudi koji imaju svoja imena i prezimena, koji su imali svoje obitelji i domove, svoj identitet, svoje želje i nade, svoje snove, sve ono što svaku osobu čini neponovljivom", zapisala je hrvatska predsednica.
Koncentracioni logor Jasenovac formiran je tokom Drugog svetskog rata kao mesto zatvaranja, prisilnog rada i likvidacija prvenstveno Srba, Roma, Jevreja, ali i Hrvata i drugih u cilju stvaranja etnički čiste teritorije kvislinške NDH.
U tom logoru su od avgusta 1941. do 22. aprila 1945. ljudi ubijani zbog svoje verske, nacionalne ili ideološke pripadnosti. U njegovom sastavu su bili logori u Bročicama, Krapju, Jasenovcu i Staroj Gradiški.
Do sada se znaju imena ukupno 83.145 žrtava. Od toga je 47.627 Srba, 16.173 Roma, 13.116 Jevreja, 4.255 Hrvata i 1.128 Bošnjaka. Među stradalima bilo je više od 20.000 dece.
Hrvatski predsednici, kao i najviši zvaničnici do sada su uvek dolazili u Jasenovac na centralnu komemoraciju koja se obično održava u prvu nedelju posle 22. aprila, koji se obeležava kao dan proboja iz logora smrti.
