Izvor: S media, 30.Avg.2010, 19:02 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Gotovina naredio granatiranje civila !
U nastavku završne reči na sudjenju hrvatskom generalu Antu Gotovini pred Haškim tribunalom, tužioci su tvrdili da je Gotovina u avgustu 1995. naredio nezakonite artiljerijske napade na srpske civile u Kninu i drugim gradovima s ciljem da ih protera.
General Gotovina (53), optužen je, kao individualno i komandno odgovoran, zajedno sa generalima Ivanom Čermakom (59) i Mladenom Markačem (53), za progon; prisilno premeštanje i deportaciju; pljačkanje >> Pročitaj celu vest na sajtu S media << javne i privatne imovine; bezobzirno razaranje naselja; ubistva i nehumana dela i okrutno postupanje prema srpskim civilima u Kninskoj krajini tokom i posle Oluje, od 4. avgusta do kraja septembra 1995. godine.
U završnom pisanom podnesku, objavljenom na 15. godišnjicu Oluje, tužilaštvo je zatražilo da Gotovini bude izrečena kazna od 27 godina zatvora, a da trećeoptuženi Markač bude kažnjen zatvorom dugim 23 godine. Za drugooptuženog Čermaka, tužioci su predložili zatvorsku kaznu od 17 godina.
Tužilac Edvard Ruso citirao je u sudnici Gotovinino naredjenje, uoči početka operacije Oluja, da "gradovi Knin, Benkovac, Obrovac, Gračac i Drvar budu stavljeni pod artiljerijsku vatru".
"Metod i orudja u tim atacima odražavaju nameru da se napadnu civili. Čitava civilna naselja tretirana su kao mete ili 'neprijateljski gradovi'. Napadnuti su kasetnom municijom i višecevnim raketnim bacačima, orudjima kojima se ne mogu precizno ciljati, razlikovati i razdvojiti vojne mete od civilnih objekata", naglasio je Ruso.
Po njegovim rečima, hrvatska artiljerija je, po Gotovininom naredjenju, otvorila vatru na Knin iz neselektivnih orudja sa daljine izmedju 18 i 26 kilometara, a nijedna raketa nije pogodila komandu vojske Republike Srpske Krajine (RSK) u Kninu, kao legitimnu vojnu metu.
"Nasuprot tome, rakete su padale po celom gradu i civilnim četvrtima. Hrvatska vojska je namerno ciljala stambene četvrti...Ispalila je najmanje 1.000 granata na Knin, a samo nekoliko je pogodilo vojne mete koje su smatrane važnim - komandu vojske RSK, Severnu kasarnu i poštu", precizirao je Ruso.
Za to, kako je naznačio zastupnik optužbe, postoji "samo jedno logično objašnjenje - general Gotovina je namerno ciljao civile u Kninu i drugim gradovima i to je prouzrokovalo da se čitavo stanovništvo da u beg, spašavajući živote".
Tužilac je zaključio da je to bilo potpuno u skladu sa odlukom da se civili nateraju u bekstvo iz Hrvatske, donetom na sastanku Gotovine i drugih generala sa predsednikom Hrvatske Franjom Tudjmanom, 31. jula 1995. godine na Brionima.
Okončanje granatiranja, 5. avgusta 1995. godine, donelo je "noćnu moru" za "nemoćne i stare" srpske civile koji su, za razliku od većine, ostali u Kninskoj krajini, kazao je tužilac Saklejn Hedarali , nastavljajući završnu reč.
Čim su stigle hrvatske snage, po njegovim rečima, civili su bili podvrgnuti "zlostavljanju i zastrašivanju, ubijani su, a njihova imovina i kuće su bile pljačkane i paljene".
Hrvatske snage ubile su najmanje 324 osobe, većinom civila, žena i staraca. Dve trećine tih ubistava počinjeno je izmedju 5. i 15 avgusta 1995. godine, a 184 žrtve bile su žene i starci. Od ukupnog broja, 177 ih je ubijeno vatrenim oružje, od čega 81 hicima u glavu, precizirao je tužilac Hederali.
Izmedju 70 i 90 odsto kuća je bilo zapaljeno i opljačkano širom Kninske krajine, prema nalazima medjunarodnih posmatrača, rekao je zastupnik optužbe.
Tužiteljka Katrina Gustafson naglasila je da je general Gotovina u danima posle Oluje podsticao ta zlodela time što ih "nije sprečavao, ni kažnjavao", čime je "stvorio i pospešivao klimu nekažnjivosti".
Kao komandant operacije, Gotovina je, po optužbi, morao unapred znati da su zločini ne samo mogući, nego i verovatni, ali on nije preduzeo ništa da to predupredi.
"To pokazuje da su paljenje i pljačka bili Gotovinina namera, a on je svojim doslednim nečinjenjem doprineo počinjenju tih zlodela", naznačila je Gustafson.
Tužilaštvo nastavlja završnu reč na sudjenju Gotovini, Čermaku i Markaču.
General Gotovina je kao komandant vojnog područja Split zapovedao operacijom Oluja; drugooptuženi Čermak bio je vojni komandant grada Knina i okoline, a trećeoptuženi Markač je, kao pomoćnik ministra unutrašnjih poslova Hrvatske, zapovedao jedinicama specijalne policije.
U završnom pisanom podnesku, haško tužilaštvo navelo je da su tokom i posle operacije Oluja, 4. i 5. avgusta 1995, "počinjeni nasilni zločini uključujući ubistva; sprovedena je sistematska pljačka i bezobzirno razaranje imovine Srba; blizu 90.000 Srba je nasilno raseljeno s jasnom namerom da se više nikada ne vrate;
preduzeti su smišljeni koraci da se obezbedi da to raseljavanje bude trajno, a u istom cilju bila je obmanuta i medjunarodna zajednica. Nijedan od optuženih nije pokazao nikakvo kajanje", piše u podnesku tužilaštva.
Gotovina, Čermak i Markač "igrali su aktivnu i suštinsku ulogu u proterivanju srpskog stanovništva iz Krajine" i "delili su zajedničku zločinačku nameru, te doprineli njenom sprovodjenju", pri čemu je tokom Oluje proterano "približno 90.000 Srba, a ubijene su najmanje 324 osobe", dok se broj uništenih kuća procenjivao na 60 do 90 odsto.
Tadašnjeg hrvatskog predsednika Tudjmana, tužioci opisuju kao "glavnog ideologa, stvaraoca politike i stratega medju članovima udružnog zločinačkog poduhvata".
Trojici generala u penziji Hrvatske vojske, Tribunal je od 11. marta 2008. godine sudio po optužnici za progon srpskog stanovništva iz Kninske krajine i druge zločine tokom i posle operacije Oluja, sprovedene početkom avgusta 1995. Izvodjenje dokaza na sudjenju zvanično je okončano 11. juna.
Tokom 303 radna dana, iskaz je dao 81 svedok optužbe, a u odbranu optuženih generala svedočilo je 57 svedoka - 29 za Gotovinu, 19 za Čermaka i 13 za Markača.
Generala Gotovinu je Haški tribunal za zločine u Oluji optužio 2001. godine, a on je bio u bekstvu do decembra 2005. kada je uhapšen u Španiji. Od tada je u pritvoru Tribunala u Sheveningenu.
Optužnica protiv Čermaka i Markača podignuta je 2004. i oni su se odmah dobrovoljno predali Tribunalu, a zatim su bili pušteni na privremenu slobodu do početka sudjenja. General Čermak je nekoliko puta puštan na privremenu slobodu i tokom procesa.
Sva trojica su u prvom pojavljivanju pred sudijom izjavili da nisu krivi za zločine za koje su optuženi.
(Beta)
