Izvor: RTS, 22.Nov.2015, 01:01 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Godišnjica Dejtona u atmosferi podela
Prošlo je 20 godina od kada je u Dejtonu parafiran mirovni sporazum koji je u Bosni i Hercegovini okončao troipogodišnji rat. I ova godišnjica obeležava se u atmosferi podela između entiteta, uz nastojanje Sarajeva da jača institucije federacije, i rešenost Republike Srpske da se o odnosima u zajedničkoj državi izjasni referendumom.
Kraj rata uz poželjnu dozu nezadovoljstva sve tri strane. To je >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << doneo potpis u Dejtonu. Za mirovni sporazum – dovoljno, rekle bi diplomate. Dve decenije kasnije, njegovu sudbinu, kažu, deli i sama Bosna i Hercegovina – traje uprkos komplikacijama.
U američkoj vojnoj bazi u Ohaju 1995, nije se moglo više – i danas su uvereni učesnici u pregovorima.
"Kad smo napravili Dejton nije se shvatalo šta je sve dobila Srpska – hidrocentrale, elektrocentrale, naftu, deo Posavine... Bila ta opsesija, republika pa republika, nije republika, ali okrenimo se realnosti", kaže Balša Špadijer, savetnik srpske delegacije u Dejtonu.
Realnost se iz Sarajeva i Banjaluke i danas često sagledava različito. Ustavne promene, teritorijalni zahtevi, referendum. Slično samo o EU.
"Drugog puta za Bosnu i Hercegovinu nema, osim ovog evroatlantskog puta i sređivanja unutarpolitičkih stvari", kaže član Predsedništva BiH Dragan Čović.
"Rešavanje ekonomskih pitanja vodi nas ka aplikaciji za EU, a onda ćemo u tom zamahu rešiti i ove stvari", kaže član Predsedništva BiH Bakir Izetbegović.
Entitetska umesto državne politike – to je po BiH pogubno, tvrdi visoki predstavnik.
"Vlasti u Banjaluci prete referendumom, što dovodi u rizik državnu vlast i odluke koje su moji prethodnici doneli za implementaciju Dejtona", ističe visoki predstavnik u BiH Valentin Incko.
"Sud i Tužilaštvo ne postoje kao ustavna nadležnost, to je nametnuo visoki predstavnik koji sad pokušava da spreči održavanje referenduma. Ali mi ne smemo odustati od referenduma", kaže Milorad Dodik.
U toj nameri, Beograd Banjaluci savetuje uzdržanost. Srbija poštuje sporazum čiji je i garant. Traži očuvanje RS – ne narušava integritet BiH.
"Videli smo brojne ideje za rušenje Dejtonskog sporazuma, samo ne i plan koji bi ponudio bolji izlaz, sve može da se promeni samo o tome moraju sva tri naroda da se dogovore, a ako tog dogovora nema, onda je teško doći do promene", kaže premijer Srbije Aleksandar Vučić.
Iako je praktično od potpisivanja predmet sporenja, svaki pokušaj njegove revizije u RS izaziva nezadovoljstvo.
"Moramo se složiti da je Dejtonski sporazum pokazao vitalnost samom činjenicom da se mi ovako dugo njime bavimo", kaže savetnik predsednika Republike Srpske Nenad Kecmanović.
"Dejtonski mirovni sporazum se ne može menjati, može se menjati samo jedan njegov deo, on je delimično izmenjen, a ne mislim da iko danas osim međunarodne zajednice zaista želi da ga promeni, jer se nacionalne političke elite zaista komforno osećaju u svojim političkim foteljama i pozicijama i ne žele ga menjati", kaže profesor međunarodnog prava na Fakultetu političkih nauka u Sarajevu dr Zarije Seizović.
U atmosferi ultimatuma kojim je odisala američka kasarna, pod imperativom mira i kao rezultat posredničke diplomatije, Dejtonski mirovni sporazum Milošević, Tuđman i Izetbegović zvanično su potpisali u Jelisejskoj palati 14. decembra 1995. godine. Veruje se da je originalni dokument izgubljen.
