Izvor: Politika, 12.Maj.2011, 00:03 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Godina koja dugo traje
Banijska varošica Glina je 1941. dala nezapamćene nevine srpske žrtve
Glina – Pre sedamdeset godina u ovom banijskom gradiću pobijeni su svi Srbi stariji od 16 godina, potom je streljano 1.200 Srba u obližnjem Banskom Grabovcu, da bi krvavi ustaški pir vrhunac dostigao monstruoznim pokoljem u glinskoj crkvi krajem jula 1941.
U spomen na žrtve danas se u Glini održava parastos, a pokrovitelj obeležavanja tragedije Srba je predsednik Hrvatske Ivo Josipović.
>> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << />
U knjizi „1941, godina koja se vraća”, štampanoj u Zagrebu 2007, Slavko Goldštajn opisuje majska događanja u Glini na početku Drugog svetskog rata.
Dok su okolna sela pripadala ili Srbima ili Hrvatima, Glina je kao sedište kotara bila izmešana. Nijedan kvart ili ulica nisu pripadali samo jednima ili drugima.
Pretpostavlja se da je za Glinu bila pogubna činjenica da iz nje potiče advokat Mirko Puk, ministar pravde tek osnovane NDH koju je, u odsustvu Ante Pavelića, 10. aprila preko radija proglasio Slavko Kvaternik.
Novoj državi se veoma žurilo da pokaže prave nakane. Glina je odabrana kao pogodna. Kada su Puk i ostale ustaše razrađivali plan likvidacije Srba, došlo je do sporenja da li treba pobiti one iznad 15 ili iznad 16 godina, a prema svedočenju učesnika jedan ustaša je rekao: „Ma treba ih pobiti sve.“
Za glinske zločine nije bilo nikakvog povoda, pa ni izmišljenog. Osim da su žrtve Srbi, dželatima nije trebao drugi razlog.
Već od 11. maja u noć počeo je obilazak srpskih kuća, a svaku patrolu, koju su činili i ustaše koje su stigli kao egzekutori, predvodio je lokalni ustaša. Ulična rasveta bila je isključivana.
Uhapšene su stalno požurivali. Pekar Ilija Letić protestovao je što na brzinu mora da navlači odelo preko pidžame. Ubijen je na kućnom pragu zajedno sa 16-godišnjim sinom Dušanom i maloletnim šegrtima Radetom i Slavkom – pred očima supruge, dve ćerke i najmlađeg sina Đorđa kome je bilo tek sedam godina.
Među uhapšenima su bili i predsednik Kotarskog suda Jovan Mirković, predsednik lokalne Srpske banke Živko Radojčević, advokati, lekari, profesori učitelji, studenti, zanatlije.
Naravno, bilo je i Hrvata koji su želeli da zaštite komšije Srbe. Oni su sutradan puštani, a Srbi su odvođeni na streljanje u obližnje selo Prekopa. Po celu noć otuda se čula pucnjava.
O razmerama zločina saznalo se od Nikice Samardžije, mladića snažne konstitucije koji je uspeo da se odveže i, kada je nakon izlaska iz kamiona na stratištu spazio iskopane jame, uspeo da ranjen pobegne u noć.
U Prekopi su pobijene 433 srpske žrtve. Tada je KP organizovala Srbe i Hrvate da dignu ustanak. Već 23. jula jedna grupa partizana je napala železničku stanicu u Banskom Grabovcu, 15 kilometara udaljenom od Gline, koju je zaposela okupatorska vojska. Tom prilikom poginuo je jedan pripadnik posade.
Za dva-tri dana pohapšeno je 1.287 Srba iz okolnih sela. Najpre su iskopali velike grobnice, a onda su svi pobijeni. Ustaše su okolo pili i na ražnju pekli prasiće.
Krajem jula u Glini je došlo do novog pokolja. U hramu srpske pravoslavne crkve u centru grada i na nekoliko okolnih lokacija zaklana su 1.564 Srbina koji su sa Korduna dovedeni na navodno prekrštavanje.
U svojevrsnom genetskom inženjeringu, kako su tragična događanja nazvali članovi Veća srpske nacionalne manjine Gline, u gradu i oko njega tokom 1941. izginula su 2.863 Srbina, među kojima su četvrtina žene i deca.
Uoči današnjeg parastosa Veće srpske nacionalne manjine poručuje da se još uvek mnogo toga o tragediji Srba ne zna, ili se namerno prećutkuje, a ima i pokušaja revizije istorije, pretvaranja žrtava u krivce za vlastitu tragediju.
Na mestu srušene glinske pravoslavne crkve godinama se nije radilo ništa. Onda je teren očišćen i podignut je spomen dom ispred koga je postavljena bista majke sa detetom. Početkom devedesetih godina prošlog veka to obeležje je sklonjeno i postavljene su table sa imenima svih stradalih u crkvi 1941.
Posle „Oluje” 1995. table su odnete, a spomenik je vraćen. Zgrada je nazvana „Hrvatski dom”. Na osnovu onog što se vidi, namernik ni po čemu ne može da pretpostavi da se tu dogodio nezapamćen zločin.
Đuro Đukić
objavljeno: 12.05.2011.
