Izvor: Politika, 12.Jan.2009, 23:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Glas protiv betonskog poluostrva
Tivćani potpisuju peticiju kako bi se sprečilo da ostrvo Sveti Marko bude dograđeno i prošireno još jednim manjim veštačkim poluostrvom na svom severozapadnom delu
Tivat – Nezadovoljni projektom izgradnje turističkog kompleksa Sveti Marko grupa građana Tivta pokrenula je potpisivanje peticije kojom se od Ministarstva za ekonomski razvoj traži da odbaci nacrt Studije lokacije i Strateške procene uticaja za ovo ostrvo koje su trenutno na javnoj raspravi. >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << Prema nacrtu Studije lokacije Sveti Marko predviđene su drastične intervencije u prostoru ne samo ostrva, već i okoline. Planeri iz preduzeća „Urbi Montenegro" d. o. o. iz Podgorice koje je izradilo nacrt Studije po narudžbi Ministarstva za ekonomski razvoj, namerili su da Sveti Marko bude dograđen i proširen još jednim manjim veštačkim poluostrvom na svom severozapadnom delu.
„U skladu sa Zakonom o zaštiti prirode tražimo proglašavanje zaštićenog područja na Svetom Marku i akvatorijumu pored Svetog Marka, koje bi obuhvatalo: rt Debelu glavu, obalu od rta Debela glava preko plaže Gabrio do rta Jezičac, kopneni deo plaže Gabrio (teniski tereni kluba „Mediterane"), Plićina grebena Tunja, ostrvo Gospe od milosti, kao i akvatorijum minimum 100 m van definisane linije," navodi se u peticiji koja se već potpisuje u Tivtu.
Autori peticije smatraju da su rešenja iz nacrta Studije lokacije neusklađena sa planovima višeg reda, zakonima o zaštiti prirode, odnosno uređenju prostora i izgradnji objekata, Barselonskom konvencijom i Strategijom razvoja turizma Crne Gore do 2020. Kao neprihvatljive oni odbacuju ideju proširenja ostrva „nasipanjem i betoniranjem mora u površini od preko 100.000 kvadratnih metara, uništenje prirodnih plaža na velikom delu ostrva, uništenje prirodnog plićaka – grebena Tunja, nepovratno katastrofalan uticaj na dragoceni morski biodiverzitet, uništenje prirodnog mrestilišta ribe, izgradnju marine – iako je planom morskog dobra predviđena samo izgradnja pristaništa, izgradnju na lociranom arheološkom nalazištu na plaži Gabrio, uništenje vizure – pogleda na Sveti Marko i ostrvo – Gospu od milosti, masivnu izgradnju na samoj obali ostrva i u moru, preveliku izgradnju na ostrvu sa ogromnim udelom vila i stanova za prodaju, te uništenje prevelikog dela prirodnog zelenila i maslinjaka na ostrvu."
„Da imamo na crnogorskom primorju i hiljadu ostrva ovakvo rešenje na jednom od njih bi bilo neprihvatljivo. Plićina – greben Tunja sa prirodnom plažom Gabrio predstavlja delić Polinezije u srcu Boke i njeno uništenje bi bio ekološki zločin bez presedana, a gledano sa aspekta turizma kakvom težimo – najgori mogući potez. Sve se svodi na urbanizaciju i „betonizaciju" takvog tipa i sa takvim posledicama, na izuzetno dragocenoj lokaciji, da bi šteta izazvana realizacijom ovakvog projekta bila nesaglediva i nepopravljiva, ne samo za prirodu, pejzaž i biološki diverzitet već i za sam turizam", ističe se u peticiji uz napomenu da su rešenja beogradskog „Putnika" i francuskog kluba „Mediterane" koji su nekada gazdovali ostrvom bila za razliku od ovih rešenja usklađena sa prirodom.
Najveće ostrvo u Boki je sa oko 95 posto u vlasništvu ruske kompanije „Metropol" koja je najavila da će na njemu izgraditi ekskluzivno turističko naselje vredno oko 450 miliona evra.
Ž. Komnenović
[objavljeno: 13/01/2009]
