Izvor: Večernje novosti, 07.Nov.2016, 18:03   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Glad ne ubija svaku nadu

Reporter “Novosti” od vrata do vrata u poseti korisnicima narodne kuhinje Mitropolije crnogorsko-primorske. Stefan Jokić svakog dana donosi hranu i nadu da će biti bolje Od Sabornog hrama Hristovog vaskrsenja u Podgorici, u okviru kojeg radi narodna kuhinja, dvadesetpetogodišnji Stefan Jokić svakog dana kreće posle 11 sati u susret ljudima koje je nevolja neterala da potraže ručak od onih koji ga daju od srca. Sto pedeset je takvih ljudi u podgoričkim naseljima na >> Pročitaj celu vest na sajtu Večernje novosti << čija vrata pokuca Stefan i obraduje ih kuvanim jelom, hlebom, a bude ponekad i slatkiša, voća, kolača. Reporter “Novosti” se uputio sa njim u ovu humanu misiju - od naselja Tološi, Donja Gorica, Stara Varoš, Zabjelo, Zelenika, Tuški put, Konik, Masline, Murtovina, Zagorič, Centar, pa preko Morače. Ceo krug traje dva i po do tri sata! Naša “tura” potrajala je malo duže, jer su neki hteli da s nama podele svoje muke. Najpre stižemo do Helge Miranović, koju zatičemo u invalidskim kolicima, ali nasmejanu. - Stefan me uvek obraduje, ne samo zato što mi donosi hranu, već i što je čovečan, kulturan, drugačiji od većine današnje omladine. A ja rešila danas da se malo doteram, došla mi prijateljica - kaže naša sagovornica, čiji život je iz temelja izmenio jedan saobraćajni udes 1999. godine u Bariju u Italiji, gde je šest i po godina radila kao turistički vodič sa znanjem pet jezika. - A vidite me sada. Sama sam, nepokretna, u podstanarskom prostoru, primam socijalnu pomoć od svega 64 evra. Ponekad drži časove italijanskog jezika i tako zaradi. Ne treba joj mnogo, skromna je, a hranu iz narodne kuhinje dobija svakodnevno.POMOĆ NA RAČUN Iz Mitropolije mole sve koji žele i mogu da pomognu rad narodne kuhinje, da uplate novac nažiro račun 550-12288-79, ali podsećaju da je dobrodošla i svaka druga pomoć. - Dolazi mi moja draga Višnja iz crkve, da pomogne, da mi malo pospremi po kući, i da me razveseli. Sve je to božja volja, u nesreći sam mogla da izgubim život, ali sudbina je htela drukčije. Ostavljamo Helgu i hitamo dalje uskim ulicama, penjemo se na vrh brda gde živi višečlana porodica. Jokića obično sačekaju ispred kuće, ali kada su videli da ima društvo, pomalo su se postideli. Nisu želeli da govore o svojoj sirotinji, ali se ona osećala u vazduhu.Požurili smo dalje, do gluvonemog starijeg čoveka koji živi sam, u nemaštini. Otkako mu je žena umrla, a deca otišla, njegov život se iz temelja izmenio. Saradnik narodne kuhinje Stefan Jokić zna nešto više o ovom čoveku.SKROMAN I HRABRAR Ispred kuće u naselju Zelenika čeka nas mališan i pita kad će opet doneti nešto slatko. Njegov otac, koji nam se predstavio ali ne želi da se njegovo ime nađe u novinama, uzima hranu i poziva nas da sednemo. Na pitanje kako ste - odgovara: “Odlično.” - Podstanari smo, živimo skromno, ali imamo nadu da će biti bolje. Ja već neko vreme ne mogu da radim jer imam problema sa zdravljem. Srećom, žena je počela da pomaže u crkvi i dobija za to nadoknadu. Deca nisu gladna i zdrava su. Uspevamo da preguramo - kaže naš sagovornik. - Svega sam se ovih godina nagledao, ali uvek mi je teško kad dođem u ovu kuću punu tišine i čemera. Svakog dana s vrata kažem “pomaže bog”, a onda “razgovor” nastavimo pogledima. Njegov je pun zahvalnosti, ali pomalo usahnuo u razočaranju koje mu je život priredio. Deca su ga ostavila, žena mu je umrla, ali, srećom, nisu ga svi zaboravili. Dok dalje krstarimo gradom, korisnici pomoći nestrpljivo čekaju Stefana na kapijama, uglavnom deca, a tamo gde nikog nema kod kuće, hrana se ostavlja na pragu. Na Koniku, u izbegličkom naselju, 14 porodica dobija ručak iz narodne kuhinje Mitropolije crnogorsko-primorske. Oni se okupe na jednom mestu svakoga dana u 13 časova da preuzmu hranu. Ne nose se svi jednako s teškoćama života. Neki su smeju, nadaju se boljem, ne stide se svog siromaštva, ali ima i onih koji to teško podnose i ne žele da pričaju o sebi. - Jedna baka ima dvojicu sinova koji žive s porodicama u istoj kući, ali ne samo što joj ne pomažu, nego hoće da je izbace iz kuće koju je svojim rukama zaradila. Snaha je čak tuče, to je tek tužna priča. Jedan stariji sugrađanin trpi torturu unuka, ali o svojoj nesreći nerado priča. Sramota ga je što mu unuk jedinac arči penziju, a njega je ostavio na kazanu.

Nastavak na Večernje novosti...