Izvor: Politika, 02.Okt.2008, 23:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
General Zagorec izručen Hrvatskoj
Godinu i po dana posle hapšenja po hrvatskoj poternici Vladimir Zagorec je najzad iz Beča prebačen u Zagreb, gde će mu biti suđeno zbog zloupotrebe položaja
Zagreb – Penzionisani hrvatski general Vladimir Zagorec juče je iz Beča izručen hrvatskom pravosuđu. U Zagreb je dopremljen redovnom linijom Kroacija ervejza u 11.40 časova, a u već pripremljenu samicu u okružnom zatvoru Remetinec dovezen je takvom brzinom u pratnji antiterorističke policijske jedinice >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << da ga novinari nisu ni videli.
Punih godinu i po dana od hapšenja u Beču na osnovu hrvatske poternice Zagorec je uspevao da raznim pravnim manevrima izbegava konačno izručenje. U tome mu je svakako pomoglo i veliko bogatstvo koje je na mutan način stekao tokom proteklog rata dok je bio na funkciji pomoćnika ministra odbrane Gojka Šuška zadužen za snabdevanje Hrvatske vojske, pa je zahvaljujući tome platio i visoku sudsku garanciju da konačnu odluku dočeka na slobodi. Na kraju, nije mu pomogao ni poslednji manevar – ustavna tužba kojom je njegov advokat pokušao da uveri austrijsko pravosuđe da će mu u Zagrebu biti ugrožen život ako bude izručen i čim je taj pokušaj odbijen poslat je u Hrvatsku.
Hrvatska javnost s velikim zanimanjem očekuje pravosudni rasplet „slučaja Zagorec”, jer se kroz njega prelama mnogo karakterističnih mutnih zbivanja iz ratnog perioda kada se jedna grupa ljudi enormno obogatila dok je većina naroda teško stradala u ratnom vihoru.
Zagorec je osoba s najviše vojnih odlikovanja u Hrvatskoj, iako nije proveo ni dana na ratištu. Očigledno je, ali se ne zna zašto, bio miljenik i čovek od posebnog poverenja Franje Tuđmana i Gojka Šuška (čak je s najvišeg mesta svojevremeno krenula aluzija da je navodno vanbračni Tuđmanov sin s njegovom sekretaricom dok je bio direktor Instituta za istoriju radničkog pokreta u Zagrebu), što mu je presudno pomoglo u brzoj vojnoj karijeri i bogaćenju. Da je ona zaista bila munjevita govore njegovi osnovni biografski podaci: početkom proteklog rata bio je još pomoćni geodeta u Velikoj Gorici kraj Zagreba, u januaru 1993. bio je službeni vozač pomoćnika ministra odbrane Ivana Čermaka, glavnog logističara Hrvatske vojske (sada mu se s Gotovinom i Markačem sudi u Hagu zbog ratnih zločina počinjenih na područja Knina u vreme i odmah posle vojne akcije „Oluja”), a već u aprilu iste godine je nasledio na funkciji Čermaka. Iz rata je izašao kao general i jedan od najbogatijih ljudi Hrvatske. Pomoćnik ministra odbrane je ostao do smene vlasti 2000. godine, kada je – kako se sumnjiči – sa sobom odneo i drago kamenje u vrednosti od pet miliona dolara koji su u ministarstvu bili ostavljeni kao garancija za posao nabavke raketnog sistema S-300.
Zagorec je tih ratnih godina bio akter mnogih mutnih poslova, po pravilu onih gde se vrteo veliki novac. Protiv njega je pokrenut i proces zbog rasipanja novca namenjenog za odbranu na stvari koje s tim nisu imale veze, pa između ostalog i za nezakonito finansiranje obnove vikendice Antuna Šporera, potpredsednika Gradske skupštine Zagreba iz redova HSS, koji je tada prešao u redove HDZ-a. Zbog sličnih „poduhvata” domaća javnost veruje i očekuje da će otvaranjem ovog najnovijeg postupka protiv Zagorca biti ukazano i na druga istaknuta imena za čije se prste „lepio” novac prikupljen za hrvatsko osamostaljenje. Na to ukazuje i najnovija izjava Tuđmanovog glavnog bezbednjaka Josipa Manolića, koji povodom Zagorčevog izručenja kaže:
„Sve to Zagorec nije mogao sam da radi. Postojao je i nadzor. Normalno je da će pitati i te ljude šta znaju, kako ne bi teretili Zagorca i za ono za šta nije odgovoran. To je proces koji bi trebalo da rasvetli jedan značajan period iz prošlosti.”
Radoje Arsenić
[objavljeno: 03/10/2008]
