Izvor: B92, 30.Mar.2006, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Gde je ugled slovenačkih proizvoda?
Ljubljana -- Ugled slovenačkih robnih marki istrajno pada na tržištima nekadašnje zajedničke države.
Slovenački list Finance piše i da su slovenačke robne marke, poput Alpskog mleka, Radenske ili Fruktala, pre desetak i više godina važile za pojam kvaliteta, ugleda i uspeha. Posle raspada SFRJ pozicija slovenačkih proizvoda se promenila, s trendom trajnog pada.
Istraživanje firme Cati pokazalo je da na području SFRJ najviše mesto, tek 35, zauzeo Fruktal. >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << U nizu stranih robnih marki najbolje pozicionirane marke iz država sa područja SFRJ su Grand iz Srbije i Podravka iz Hrvatske. Slovenački svetli izuzetak je Kokta, koja jedina ima obnovljenu ambalažu, jasnu strategiju i intenzivnu reklamu, ali je zauzela tek 50, mesto, a nekad poznata Radenska 63. mesto.
I Merkatorovi podaci o prodaji slovenačkih proizvoda, pišu Finance, pokazuju pad prodaje slovenačkih proizvoda u Srbiji, Bosni i Hercegovini i Hrvatskoj. Ti podaci govore i o padu prepoznatljivosti slovenačkih proizvoda, a u Merkatoru smatraju da su važni razlozi za stagnaciju prodaje zaštita domaće proizvodnje, skupi uvozni postupci i mala agresivnost u reklamnim akcijama u poređenju s multinacionalnim kompanijama ili domaćim proizvođačima.
Finance pišu i da postojeći podaci daju pregld samo poslednje dve godine, kada su slovenačke robne marke i tako već bile u zatonu. "Kada bi na sto bili stavljeni podaci o padu od 50 i više odsto, odgovorni više ne bi mogli da guraju glave u pesak, a ovako i dalje mogu da veruju da su slovenačke marke neverovatno visoko pozicionirane i da su im potrošači, iz ne zna se kog iracionalnog razloga, verni do groba", pišu Finance.
Ipak, nisu krivi samo prvi ljudi tih preduzecha za tako zzalosnu situaciju, piše list. "Situacija se promenila još 1990, kada smo prestali da živimo u idiličnoj državi prilagođenog socijalizma, u kojoj ste mogli da kupite jednu čokoladu, dve vrste pirinča i pet bezalkoholnih pića, a od tržišne privrede nije bilo ni traga. Kada se raspala zajednička država, nacionalna tržišta su se polako otvorila i strani proizvodi su preplavili tržište, a na to slovenačka preduzeća ni iz daleka nisu bila spremna. Ni to ih nije nauučilo, pa je istu grešku Slovenija ponovila i pred ulazak u EU", pišu Finance i dodaju da su se tada uslovi izvoza u Srbiju, BiH i Hrvatsku pogoršali zbog carina ili poreza. To se sve znalo i nekoliko godina ranije, ali su se svi i dalje čudili novim uslovima i za svoju nezrelost svaljivali krivicu na druge.
"Tako je to kada predugo živiš u vati", pišu Finance, koje upozoravaju i na slovenačku udruženu industriju pića, koja je trebalo da postane nacionalni ponos i osvaja južna tržišta, što je najavljivano pri preuzimanju Uniona od Pivovarne Laško. Od toga ni traga, kao ni od izvoza kapitala. Nije im uspelo preuzimanje Knjaz Miloša, a ni preuzimanju Jadranske pivare se ne piše dobro", pišu Finance i pitaju se da li odgovorni u stvari jačaju monopolski položaj kod kuće, za B92 javlja Jelica Greganović.
