Izvor: Radio Slobodna Evropa, 17.Sep.2015, 08:09   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Fuks: Izbeglice nisu uljezi

Ako ne budemo gledali na stotine hiljade nevoljnika koji žele da dođu u Evropu zbog bolje budućnosti kao na ljudska bića koja žele da ostvare bazična prava – već kao neprijateljski nastrojene uljeze – to će onda biti izdaja principa na kojima počiva EU, kazao je za RSE Ralf Fuks (Fücks), predsednik Fondacije „Hajnrih Bel“, nekadašnji aktivista nemačkih Zelenih, tokom "Foruma 2000" u Pragu.

Kada je reč o krizi u Ukrajini, Fuks smatra zbog negativnih efekata zapadnih >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Slobodna Evropa << sankcija na rusku ekonomiju, deo elite u Moskvi počinje da razmišlja o izlaznoj strategiji. Istovremeno, „postoji rizik od podela u EU zbog pritiska pojedinih krugova – pre svega poslovnih – koji žele da se vrate uobičajenim odnosima sa Rusijom (bussines as usual)“.

Predsednik Fondacije “Hajnrih Bel” smatra da priznanje Kosova neće biti preduslov za ulazak Srbije u EU, “već ishodište tog procesa“.

Test kredibiliteta EU

Fuks: Ova izbeglička kriza je test sposobnosti EU, odnosno njenih članica da jedinstveno reaguju na dramatičnu situaciju. To je do sada neviđeni izazov ali koji se mogao predvideti. Naime, rat u Siriji traje četiri godine i, na neki način, zanemareno je da je u susednim zemljama – pre svega Turskoj, Libanu i Jordanu – utočište pronašlo 4-5 miliona izbeglica, čiji su se životni uslovi pogoršali. Pre svega nemaju adekvatnu zdravstvenu zaštitu, zatim mogućnost školovanja dece kao i zapošljovanja.

Tako da nije previše iznenađujuće to što se danas dešava. Većina izbeglica je izgubilo nadu da će moći da se vrate u svoju zemlju u dogledno vreme.

Stoga, ovo nije samo test sposobnosti EU da deluje jedinstveno pokazujući solidarnost, već i njenog kredibiliteta, odnosno vrednosti na kojima počiva, pre svega ljudskih prava i dostojanstva.

Ako ne budemo gledali na stotine hiljade nevoljnika koji žele da dođu u Evropu zbog bolje budućnosti kao na ljudska bića koja žele da ostvare bazična prava – već kao neprijateljski nastrojene uljeze – to će onda biti izdaja osnovnih principa EU. Naravno, nema brzih rešenja i jednostavnih odgovora na ovaj složen izazov.

Treba da tražimo rešenje u rasponu od kontrole granica i legalnog ulaska za izbeglice koje su ugrožene i imaju pravo da traže azil u skladu sa Ženevskom konvencijom.

Fuks: Nemačka je donela hrabru odluku nakon što su na hiljade izbeglica bespomoćno čekali na železničkoj stanini u Budimpešti ili pokušavajući da pešice stignu do Austrije.

Odluka Nemačka da u takvim okolnostima primi veliki broj izbeglica ima ogromne posledice po evropski režim granica. Međutim, Nemačka ne može sama da se nosi sa ovim problemom.

Pojedini nemački gradovi su preplavljeni izbeglicama, njihovi kapaciteti su popunjeni i oni ne mogu da prime više ikoga. Uprkos tome, sve institucije i građani su i dalje veoma otvoreni i pomažu izbeglicama. Međutim, nakon ovog prvog talasa solidarnosti potrebno je političko rešenje za izbegličku krizu a ono je moguće jedino na nivou Evropske Unije.

Potreban je sistem kvota koja bi se pravično rasporedile na osnovu ekonomske snage svake od članica Unije, zatim broja stanovnika. Moramo da učinimo mnogo više kao EU da se pobolja položaj izbeglica u kampovima na Bliskom istoku. To je ključno.

Takođe, trebalo bi uspostaviti režim po kome bi izbeglice mogle da se prijave za legalan ulazak u EU već u kampovima u Turskoj, Libanu, Jordanu, možda Libiji. Dakle, potrebna je prva linija za registraciju kako bi se odlučilo ko može da uđe u Evropu pre nego što stignu do njenih granica.

Rizik od podela unutar EU zbog sankcija Rusiji

Fuks: Nisam siguran da je Putin ostao ravnodušan nakon uvođenja sankcija. Ruska finansijska elita počinje da uviđa da domaća ekonomija plaća sve veću cenu zbog vojne agresije na Ukrajinu. Pri tom Moskva vodi sveobuhvatni „hibridni“ rat protiv Kijeva, koristeći vojne, ekonomske instrumente, zatim propagandu koja je usmerena ne samo prema Ukrajini već i međunarodnom javnom mnjenju.

Međutim, zbog zapadnih sankcija u kombinaciji sa padom cena nafte i ostalih sirovina na svetskom tržištu, ruska ekonomija je dospela u veoma kritičnu situaciju. Smatram da je u najmanju ruku deo ruske elite svestan ovog problema i počinje da razmišlja o izlaznoj strategiji. S druge strane, jasno je da bi demokratska i ekonomski uspešna Ukrajina bila izuzetan izazov za Putina, odnosno rizik za njegovu poziciju u samoj Rusiji.

U ovom trenutku nije jasno da li bi Kremlj prihvatio kompromis koji bi podrazumevao poštovanje suvereniteta Ukrajine, uključujući njeno pravo da bira u koje međunarodne saveze želi da uđe, ili i dalje nastoji da podeli EU i oslobodi se sankcija bez značajnijih ustupaka.

Naime, postoji rizik od podela u EU zbog pritiska pojedinih krugova – pre svega poslovnih – koji žele da se vrate uobičajenim odnosima sa Rusijom (bussines as usual).

Fuks: Da.

Fuks: Po obe linije.

Fuks: Da, pre svega nemačka naftna kao i industrija gasa, zatim hemijska, proizvođači automobila, mašina – svi oni imaju velike poslovne interese u Rusiji i vrše pritisak na vladu u Berlinu da ukine sankcije Moskvi i normalizuje odnose sa njom. Međutim, kancelarka Merkel insistira da to nije moguće zbog stanja u Ukrajini, ruske okupacije ne samo Krima već i suštinske kontrole regiona Donbasa. Dakle, bez suštinske promene politike Kremlja ne mislim da je moguće povratak na uobičajene odnose Rusije i Nemačke.

S druge strane, treba da imamo u vidu da sankcije u ovom trenutku politički idu u prilog Putinovom režimu jer ih koristi kao izgovor za sve domaće probleme.

Fuks: To je tačno. Možda treba da prihvatimo da nema prečica, odnosno brzih rešenja za ukrajinsku krizu. Potrebna nam je istrajnost i dugoročna politika u cilju obuzdavanja ekspanzionističkih težnji Rusije i, istovremeno, jačanja Ukrajine u smislu pomoći u reformisanju javne uprave, uspostavljanja vladavine prava i privlačenja stranih investicija.

Fuks: To je veoma klizav teren. Zalaganje Moskve za federalizaciju imalo bi kao ishodište sličnu situaciju kao u Bosni i Hercegovini sa dva entiteta i kantonalizacijom. To bi vodilo slabljenju Ukrajine kao države, odnosno njenih federalnih institucija.

To nije prihvatljivo, ali treba podržati decentralizaciju tako što bi se ojačala lokalna samouprava, odnosno opštine i gradovi dobili veće političke nadležnosti i finansijske resurse. Dakle, jačanje demokratije na lokalnom nivou je apsolutno nužno.

Na kraju krajeva, za mene je prihvatljivo da Donbas dobije specijalni status ali samo do nivoa koji podrazumeva da postoji jedinstvena spoljna politika, policija i kontrola granica. To znači da Donbas ne bi bio ruski protektorat, već sastavni deo Ukrajine.

Fuks: Slažem se.

Fuks: Zbog zaobilaženja ukrajinskog koridora kao glavnog za transport ruskog gasa do Evrope. Kada je reč o poziciji Nemačke prema Rusiji, zavisi od toga sa kim razgovarate.

Smatram da je kancelarka  Merkel do sada uspevala da uradi izvanredan posao. Održala je na okupu EU kada je reč o stavu prema Rusiji: sankcije su na snazi ali su otvoreni diplomatski kanali prema Moskvi. Ona je u stalnom dijalogu sa Putinom, kao i ministar inostranih poslova Štanmajer sa ruskim kolegom Lavrovom.

Fuks: Neznatno, ali ne bih želeo da spekulišem. Zvanično postoji jedna politika Berlina prema Moskvi.

Fuks: Ne, ne bih stavio Štanmajera u istu političku ravan sa Šrederom, ali on možda spada u onaj krug nemačkih političara koji se tradicionalno zalaže za politiku smanjenja tenzija u odnosima sa Moskvom, mislim pre svega na pristup socijaldemokrata tokom 1970-ih i 1980-ih godina prema tadašnjem Sovjetskom Savezu.

Mislim da se ideja da će bliskija saradnja i popuštanje Rusiji podstaći demokratske reforme u njoj i učiniti je prijateljski nastrojenim susedom – na kraju pokazala iluzornom. Učinjeno je dosta gestova dobre volje prema Moskvi u cilju podsticanja saradnje i njene integracije u međunarodne institucije, kao što su zajednička evropska energetska politika, podrša prijemu Rusije u Svetsku trgovinsku organizaciju, uspostavljanje Saveta NATO-Rusija, kao i saradnje i razmene u mnogim oblastima.

Ne slažem se sa ocenom da je uzrok sadašnje krize u Ukrajini i oko nje nastojanje Zapada da izoluje Rusiju.

Međutim, Zapad mora da pronađe način kako da se suoči i sarađuje sa Moskvom ne samo zbog njenog velikog remetilačkog potencijala. Da, iako nije izgradila konstruktivne saveze i modernizovala svoju ekonomiju, ipak Rusija ima velike resurse kojima može da dovodi u pitanje postojeće međunarodne odnose, za destrukciju, da isprovocira ograničeni rat, da igra na kartu podela unutar EU ili u sada na Bliskokm istoku.

Sadašnjim angažmanom u Siriji Moskva poručuje: „Hej, ne možete nas ignorisati. Mi smo globalna sila i morate uzeti u obzir naše interese“. To je u izvesnoj meri tačno, ali ne po svaku cenu.

Dakle, Zapad mora da pronađe balans između uključivanja Rusije i njenog obuzdavanja.

Nemačka da bude solidarnija prema Grčkoj

Fuks: Tačno je da Nemačka ima velike koristi od monetarne unije i evropskih integracija u celini. Kao što ste rekli, Evropa je najvažnije tržište za nemački izvoz. Zajedničko evropsko tržište rada omogućilo je Nemačkoj da privuče kvalifikovanu radnu snagu iz ostalih članica Unije. Dakle, Berlin definitino ne plaća samo račun već ima i koristi.

Voleo bih kada bi Nemačka pokazala više empatije i solidarnosti sa evropskim zemljama koje su u krizi, imajući u vidu da je, na primer, stopa nezaposlenosti među mladima u Grčkoj, Španiji i Italiji dostigla čak 50 odsto. Dakle, nužan je balansiran pristup sa merama štednje, fiskalnom disciplinom, sa jedne strane, i investicijama, sa druge.

Balkan u EU za 10-tak godina

Fuks: To su veoma složena pitanja. Smatram najpre da priznanje Kosova ne bi trebalo da bude preduslov za ulazak Srbije u EU, već ishodište tog procesa.

Fuks: Ne, ne mislim da će Nemačka podići ulog tako visoko prema zemljama kandidatima, odnosno u slučaju Srbije tražiti zvanično priznanje Kosova. Generalno govoreći, iskustvo u poslednjih 20-tak godina pokazuje da suštinske promene moraju doći iznutra. To znači da EU ne može da uradi posao domaćih političkih elita odnosno da zameni političku volju u zemljama aspirantima da se istinski transformišu tako da postanu demokratska, moderna evropska društva.

Takođe, treba imati u vidu da je to dug proces, jer je premoderna i predemokratska politička kultura duboko ukorenjena u ovim društvima. Stoga je nužno da EU postavlja jasne zahteve ali i daje podsticaje.

Fuks: U takvim situacija EU mora da reaguje mnogo odlučnije i da se ne ustručava u kritici nacionalističke retorike. Istovremeno, Unija treba da i dalje pomaže civilno društvo, omogućava stipendije, kulturnu razmenu i ostale program kao način da se podstiče razvoj demokratije.

Fuks: Ne mislim da je EU postavila preoštre kriterijume, pre svega prema BiH. Naprotiv, možda je Brisel prerano prihvatio aranžman sa nacionalističkim partijama i liderima, sledeći logiku dejtosnskog sistema koji već na ustavnom nivou u osnovi problema, jer je stvorio politički sistem koji počiva na etničkom principu.

Smatram da EU treba da omogući podsticaje balkanskim zemljama, pre svega mlađim generacijama, za profesionalno usavršavanje, stipendije – omogućavajući im ne samo osećaj već i iskustvo da ih Evropa zaista želi.

Fuks: Svakako nije rešenje da većina mladih i stručnih ljudi napuste Balkan, naročito na dugoročno.

Fuks: Da, ali ne bi trebalo da im dozvolimo da se lako izvuku i ne ispune obećanja i preuzete obaveze. Dakle, EU treba da stalno bude angažovana, vršeći pritisak na političku klasu i istovremno u dijalogu sa društvom.

Fuks: Mislim da je to ostvarivo za 10-tak godina.

Nastavak na Radio Slobodna Evropa...