Izvor: Politika, 28.Nov.2008, 23:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Fabrika na dedinom imanju
Država nam je pre dve godine vratila oduzetu zemlju, ali šta vredi kada je na njoj niklo radničko naselje, kaže jerej Miodrag Todorović
Nikšić – Sa velikom mukom i teško zarađenim novcem Crnogorci su nakon povratka iz Amerike kupovali imanja i gradili porodične kuće. Bili su u prilici da biraju mesto gde će svijati porodično gnezdo za razliku od onih koji u to vreme nisu imali novac. Jedan od mnogih Nikšićana koji je pošao trbuhom za kruhom >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << i u dalekoj Americi radio u rudnicima i na poljoprivrednim dobrima je Todor Todorović, deda nikšićkog jereja Miodraga Todorovića. On je 1937. u Rubežima sagradio kućuu čijoj su blizini proticale dve reke Bistrica i Gračanica.
Rubeža su bila jedno od najlepših mesta u nikšićkoj opštini sve do izgradnje Željezare, a tada dolaze teški dani za žitelje ovog kraja.
– Država nam je uzela zemlju, sagradila fabriku, a Opština Nikšić je za potrebe Željezare pre 45 godina oduzela još sedam i po hiljada kvadratnih metara zemljišta. Uzeli su zemlju koju nisu priveli nameni. Pre dve i po godine država je po našem zahtevu na osnovu Zakona o restituciji vratila oduzetu zemlju, ali šta vredi kada se na njoj nalaze barake. Niklo je radničko naselje na našoj imovini, do koje ne možemo nikako da dođemo. Obilazili smo nadležne institucije, tražili objašnjenja, savete, sve u nadi da ćemo saznati ko je nadležan da gradsko građevinsko zemljište koje je naše vlasništvo oslobodi divlje sagrađenih objekata – kaže u razgovoru za „Politiku” jerej Miodrag Todorović.
Nije ovo jedini problem u Rubežima, dodaje naš sagovornik, i podseća da je na ovom prostoru bili mnogo bunara iz kojih su se meštani snabdevali vodom. Izgradnjom Željezare zagađenesu podzemne vode, a fabrika je preuzela obavezu da izmiruje račune za utrošenu vodu iz gradskog vodovoda.
– Sve je to donedavno dobro funkcionisalo kada je stigla vest da će fabrika prestati da izmiruje naše račune za utrošenu vodu. Sigurno je da je potrošnja veća nego u drugim mestima, jer pepeo iz dimnjaka „Energane” danonoćno pada po našim imanjima i domovima – priča naš sagovornik.
Miodragova majka Darinka, jedna od najstarijih žitelja u tom delu Rubeža, kaže da je Željezara mnoge othranila.
–Ta fabrika je bila majka za mnoge radnike iz cele Crne Gore koji su u Nikšiću stekli imovinu i svili porodično gnezdo. Mi ne tražimo da se fabrika zatvori, ali tražimo da udišemo čist vazduh kao sav svet – kaže Darinka.
Bosiljka Pejatović ističe da je živeti pored „Energane” iz čijih dimnjaka decenijama kuljaju oblaci dima veoma teško. Sve je pobelelo od pepela, a neki meštani, naročito deca, obolevaju od bolesti disajnih organa. Njena braća Nikola i Milivoje kažu da život ispod dalekovoda nije nimalo lak. Dva dalekovoda od po 110 kilovat-časa i četiri od po 35 kilovat-časa prelaze preko njihovih imanja i kuća.
– Kada se moj otac pokojni Radojica Nikolić sredinom sedamdesetih godina usprotivio izgradnji dalekovoda iznad naše kuće, policija ga je uhapsila i držala u pritvoru sve dok dalekovod nije postavljen – kaže njegov sin Rade.
Uprkos muci Rubežani zbijaju šale podsećajući na izjavu jednog od bivših direktora „Energane”, koji je rekao da je dobro što pada pepeo prilikom sagorevanja uglja iz Gacka.
– Znate li, ljudi, da je dobro što pada pepeo po vašim imanjima. To je pravo đubrivo za vaše bašte – rekao je tadašnji čelnik „Energane”.
Rade Vukićević
[objavljeno: 29/11/2008]
