Izvor: Večernje novosti, 15.Okt.2015, 09:32   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Evropa nam kroji sudbinu

CIKLUS razgovora "Drugačiji", čiji su učesnici određeni građanskom hrabrošću i načinom na koji stvaraju, otvorili su u hercegnovskoj Dvorani "Park" književnici Miljenko Jergović i Svetislav Basara. S njima je razgovarao dramski pisac i v. d. direktora "Herceg festa" Stevan Koprivica. Spontano, kako je nastala i knjiga "Tušta i tma", u kojoj je sabrana Basarina i Jergovićeva višegodišnja prepiska, tekao je i sam razgovor. Govorili su o našim naravima, književnim uzorima i nagradama, >> Pročitaj celu vest na sajtu Večernje novosti << uticaju "loših vremena" na književnost, ali i prošlosti i budućnosti regiona. - Problemi o kojima govorimo kad govorimo o bivšoj SFRJ, oni su koji se dešavaju Srbima i Hrvatima. To nije neobično, jer su to narodi najzaslužniji za pakao u regionu i cenu će najskuplje platiti. Prilično sam siguran da ovde više neće biti ratova, ali to nije odgovor optimiste. Optimistički scenario je da se dogodi neko čudo da ulaskom Srbije u EU i jednima i drugima bude oduzeto oružje njihovog nacionalizma, čime bi on počeo da sahne. Basara kaže da šta će biti s nama zavisi od toga šta će biti oko nas:UNIVERZALNI JEZIK KNjIŽEVNOSTI BASARA je srpski pisac, bio je i jugoslovenski konzul, a Jergovića smatraju hrvatskim piscem, dok on svoj literarni prosede određuje kao jugoslovenski. - Srbin sam i pišem na srpskom jeziku, ali književnost je nešto više od svega što se piše na nekom jeziku. Imam malo širi pogled na jedinstvo jezika na prostoru dela nekadašnje SFRJ, od čega zaziru nacionalne politike i političari, iako se ono ne može negirati - napomenuo je Basara, a nadovezao se Jergović: - Nisam jugonostalgičar, ali ne bih žrtvovao jezik zbog smanjivanja granica država u kojima živimo ni sebe kao čitaoca reducirao na nivo nacionalnih književnosti. Sudeći po tome, ja sam ničiji, jer ovim što govorim iritiram one koji su nečiji. - Ukoliko ostatak Evrope ide stabilnijim pravcem, po sili nužde se to mora dogoditi i ovde. Ako krene u smeru raspada, nisam optimista da i ovde može biti bolje. Najbolji scenario je ovako tuljenje do beskonačnosti, a najgori... o tome nećemo da pričamo. Zanimljivi odgovori čuli su se i na pitanje šta bi danas mogao biti zajednički imenitelj regiona. Prema Jergovićevoj oceni, to je nacionalizam: - On je naša sudbina i nesreća, a kod Srba, Hrvata i još nekih bliskih naroda ponekad mi se čini i jedina autentična ideologija. Druge su ili privremene ili nametnute sa strane. Svoj stav ilustruje zbivanjima u Hrvatskoj. - Nekoliko godina pre ulaska u EU, to je bila pristojna zemlja koja je vodila računa o pravima manjina, homoseksualaca, ateista... Kad je ušla, na Maksimiru se ukazao Josip Šimunić s porukom "za dom spremni". Odjednom se videlo da nije problem samo u Šimuniću nego se cela nacija vratila u prirodno stanje, jer više nije bilo uslova za prijem. Jedne stvari se plašim: kako će Srbija izgledati dan nakon što uđe u EU. Tu strepnju u odnosu na Crnu Goru nemam, jer Crna Gora, koja nam se može činiti naopaka, leglo korupcije, lopovluka, najnormalnija je zemlja regiona. Ona je na neki svoj neobičan način pristojna - ocenio je Jergović. Ulazak Srbije u EU Basara vidi kao 10-15 dana terevenke, puvanja, jadikovanja evroskeptika, mada evroskepticizam, kao i evroentuzijazam, smatra pomalo lažnim. - Ovo nije proročanstvo, ali teško je ukinuti dostignuti stepen sloboda. Mislim da se ništa bitno neće promeniti - zaključio je Basara. PISCI NA METINISAM imao problem, osim neprihvatanja onoga što radim i govorim. Nisam progonjen, možda samo nisam rado viđen u mnogim beogradskim i srpskim salonima - ističe Basara, po čijim je rečima Jergović imao više neprijatnosti. - Prijatelje ne biram, jer se oni događaju po emocionalnoj i intelektualnoj srodnosti, dok neprijatelje pomno biram i niko mi za to nije kriv. Nije mi svejedno, ali me nije ni strah - odgovorio je Jergović.

Nastavak na Večernje novosti...