Izvor: B92, 28.Jan.2006, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ekonomska unija na mestu SFRJ?
Brisel, Beograd, Zagreb -- Petnaest godina posle raspada SFRJ Evropska unija od bivših republika, sem Slovenije, traži stvaranje ekonomske unije.
U Zapadnobalkanskoj ekonomskoj uniji, regionalnoj zoni slobodne trgovine, bile bi Hrvatska, Bosna i Hercegovina, Srbija i Crna Gora, Makedonija i Albanija. Najava iz Brisela izazvala je brojne reakcije, najglasnije se pobunio Zagreb, ali se zvaničnici SCG još nisu oglasili.
Jela Baćević, direktorka Kancelarije SCG za >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << pridruživanje EU, kaže da bi, u slučaju postojanja Zapadnobalkanske ekonomske unije, korist najpre mogli da imaju proizvođači, koji bi mogli da pokrenu pogone u bilo kojoj od zemlja te unije i to pod istim uslovima. "To treba da dovede do povećanja investicija jer investitori mogu da planiraju da li će jedan deo proizvodnje smestiti u Rumuniju ili Bugarsku, a drugi u Makedoniju ili SCG i tako redom. To bi veoma ozbiljan pomak", kaže ona.
Slobodan Milosavljavić, direktor Privredne komore Srbije, objašnjava da bi stvaranje pomenute unije moglo biti šansa za izvoznike koji imaju šta da ponude Evropi. Kupci sa Balkana manje bi osetili pogodnosti nove unije. "Ne očekujem pojeftinjenja, ali očekujem da proizvodi zemalja Unije budu konkurentniji, naročito u oblasti prehrambene industrije, sektora usluga ili servisa, poljoprivrede, tekstilne i mašinske i metaloprerađivačke industrije", kaže on.
Sanader umiruje hrvatsku javnost
Premijer Hrvatske Ivo Sanader uverio je sugrađane da nema bojazni od formiranja nove Jugoslavije ili carinske unije s bivšim članicama SFRJ. Sanader je na hitno zakazanoj konferenciji za novinare poručio da su predlozi o slobodno-trgovinskim sporazumima s tim zemljama već prihvaćeni i dogovoreni u okviru CEFTA i da ne mogu usporiti ulazak Hrvatske u EU, a da nisu opasnost po nezavisnost zemlje.
"Do ulaska Hrvatske u EU važio bi novi ugovor, a kada uđemo u EU prekidamo sporazume s pomenutim zemljama. Nama je u interesu da uđemo u EU, a da do tada svoje proizvode plasiramo na tržišta regiona", kaže Sanader.
Suprotne stavove o Balkanskoj zoni i njenim ekonomskim i političkim aspektima ima bivši ministar privrede u vladi Ivice Račana Ljubo Jurčić. "To je sa ekonomske tačke gledišta neprihvatljiva integracija jer je Hrvatska po mnogimn ekonomskim pokazateljima daleko ispred ostalih zemalja regiona", kaže on. Jurčić kaže i da je reč o opasnoj političkoj akciji jer se pokazuje da je Hrvatska po razvoju tržišta, demokratije i institucija sa evropske tačke gledišta bliža Balkanu nego Evropi. "Isto toliko koliko je Evropa razvijenija od Hrvatske, mi smo razvijeniji od ovog podneblja. Razlika je ista", kaže on.
Pakt za stabilnost Jugoistočne Evrope će za dve nedelje razmotriti sve argumente potencijalnih članica za i protiv nove unije na Balkanu, a potom će biti poznati oblik i sadržaj budućeg sporazuma. Prema sadašnjim procenama, Unija bi mogla početi da funkcioniše do leta ili najkasnije do kraja godine.
Šta kažu građani
Beograđani taj ekonomski savez shvataju kao razvojnu šansu i otvoren put ka EU.
"To bi bilo dobro, kada bi moglo da bude, ali ne verujem da će moći zbog antagonizama pojedinih zemalja."
"Pretpostavljam da će drugim ljudima, mladima, koji tek stižu, to pomoći. Sigurno će im biti lakše, neuporedivo".
"Pa, ne znam, možda. Ipak bi bilo bolje da ostanemo Srbija, ali ako bi bilo sve u redi i ovo bi bilo dobrodošlo".
.jpg)
