Izvor: B92, 30.Jan.2006, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
EU za trgovinsku uniju z. Balkana
Brisel -- Šefovi diplomatija Evropske Unije podržali su predlog EU o stvaranju Zapadnobalkanske trgovinske unije.
Hrvatska javnost protivi se takvom ujedinjavanju, ocenjujući to kao pogubno za njihov politički identitet i privredni razvoj. Srpski zvaničnici i privrednici, pak, smatraju da bi to pomoglo proizvođačima i trgovcima i ubrzalo usklađivanje sa evropskim standardima.
U zaključcima sa sastanka ističe se da Unija ostaje spremna da praktičnim merama >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << pomogne zemljama zapadnog Balkana na putu ka Evropskoj uniji. Umesto da posluju u skladu sa 29 pojedinačnih sporazuma, Hrvatska, Bosna i Hercegovina, Srbija i Crna Gora, Makedonija i Albanija bile bi u jedinstvenoj - Zapadnobalkanskoj trgovinskoj uniji. Jedan sporazum doneo bi manje propisa, manje troškova i niže carine.
Ta regionalna integracija treba još bolje da usaglasi tržište i privrede Srbije i Crne Gore sa evropskim standardima i pripremi ga za uključivanje u ekonomsko i tržišno ustrojstvo Unije, ocena je zvaničnika u Misiji Srbije i Crne Gore pri EU u Briselu.
Ekonomija kao lek za političke probleme
Ekonomski novinar Ruža Ćirković smatra da je nastojanje Evropske unije da se formira zona slobodne trgovine pre svega vezano za pokušaj da se politički problemi na ovim prostorima prevaziđu ekonomskim metodama: "Ja bih volela da oni u tome uspeju, ali mi svi znamo svoj mentalni sklop i stanje i da smo još u onim političkim delamama u kojima smo bili recimo 1987. godine. Nisam sigurna da oni, u najmanju ruku, neće sa tim imati velike probleme".
Miroslav Prokopijević, direktor Centra za slobodna tržišta, kaže da je reč o jednom od verovatno najboljih poteza EU, i to iz više razloga. "Prvi razlog je taj što je u SFRJ postojao jak ekonomski nacionalizam koji se posle preneo na nove države. Sve te države kažu da žele da idu ka EU, ali u isto vreme se zatvaraju, pa tako Bosna i Hercegovina ima prosečnu carinsku stopu od 6,5 odsto, a Srbija i Crna Gora skoro 10. S druge strane, pomenut korak značio bi ne samo testiranje spremnosti zemalja za evropski put, jer će se sutra naći pod još jačim udarom konkurencije, već i stimulans za razvoj ekonomije i privredni rast u regionu", kaže Prokopijević.
"U celoj priči biće i dobitnika i gubitnika. Konkrurentne firme i grane će dobro proći, ako sve i bude sprovedeno, jer su pomenute zemlje već potpisale Sporazum o slobodnoj trgovini, ali ih ne primenjuju, a manje konkurentni će lošije proći. Nesumnjivo je, međutim, da će profitirati svi građani pomenutih zemalja jer će dobiti kvalitetnije ili jeftinije proizvode, ili oboje. Pojedinačne zemlje su male da bi na njihovim tržištima mogle nastati firme koje bi mogle u budućnosti da makar na regionalnom nivou budu neke veličine. Način za napredak je povezivanje firmi iz različitih zemalja i zajednički nastup, kako kod kuće, tako i na spoljnim tržištima", kaže Prokopijević.
"Nužno je bilo"
Direktor farmaceutske kuće Infarm Vesna Živković kaže da je do ovakvog načina saradnje moralo da dođe - pre ili kasnije: "Za nas kao privrednike ta ideja zvuči sjajno, jer se svi naši ugovori odnose na poslove za ceo Balkan. Do sada smo zbog zakonskih regulativa imali strašnih problema da ih ostvarimo".
Politička nervoza u Hrvatskoj
Predlog Evropske komisije o stvaranju zone slobodne trgovine zemalja zapadnog Balkana izazvao je veliku političku nervozu u Hrvatskoj. Većina tamošnjih političkih stranaka dočekala je tu ideju na nož, videvši u njoj pokušaj stvaranja nekakve nove Jugoslavije.
Član SDP-a, najjače opozicione partije, i bivši ministar privrede Ljubo Jurčić smatra da bi predlog Evropske komisije trebalo posmatrati s velikim strahom, jer su, prema njegovoj oceni, ostale zemlje koje su deo te nove asocijacije daleko ispod nivoa razvoja Hrvatske: "To je čisti politički prijedlog, jer da ljudi koji to predlažu uzimaju u obzir one ekonomske komponente koje imaju za svaku ekonomsku integraciju, onda tako nešto ne bi ni predlagali".
Hrvatski premijer Ivo Sanader pokušao je da umiri hrvatsku javnost, tvrdeći da Hrvatska jeste za trgovinsku uniju, ali Srednje Evrope, a ne Zapadnog Balkana. Takav stav tumači srpski ministar privrede Predrag Bubalo: "Mislim da je to vezano čisto za njihov politički stav, ali mislim da će i Evropska unija insistirati na ovoj trgovinskoj zoni. Sa ili bez Hrvatske, uopšte nije interesantno, ima dovoljno i bez njih".
Makedonija: Bez političkih implikacija
Makedonija je pozdravila predlog Evropske komisije o formiranju trgovsko-carinske unije u regionu zapadnog Balkana. Makedonska vlada, kako su danas rekle podpretsednica Vlade Radmila Šekerinska i šefica makedonske diplomatije Ilinka Mitreva smatraju da je reč pre svega o dokumentu koji treba da podstakne ekonomski razvoj regiona i da nema političkih implikacija po nastojanja zemalja zapadnog Balkana da postanu članice evropske unije.
U ovdašnjim medijima, međutim, preovladava stav da nova jugoslavija kako je nazvana predložena trgovsko-carinska unija zapadnog Balkana, znači sa su svi u istom kou i da će zajedno biti primljeni u EU. "Ključno pitanje je imamo li uopšte mogućnost izbora ili ćemo svakako morati reći 'da' na sve zahteve Brisela" pita u komentaru dnevnik Vreme. U komentaru se dodaje da sudeći po načinu na koji se reaguje na predlog Brisela put ka Evropi ce biti veoma dug.
"Plivač u bazenu s krokodilima"
U slučaju spajanja Merkatora, Delte i Agrokora došlo bi do ujedinjavanja slovenačke paradržavne svojine s balkanskim tajkunima, objavljuju slovenačke Finance. U komentaru posvećenom mogućem ujedinjenju Delte, Merkatora i Agrokora, kolumnista lista Igor Lavš, direktor firme Interfinanz Beograd, jedne od firmi-kćerki Nove ljubljanske banke, a u Financama se predstavlja kao biznismen i nekadašnji političar Saveza socijalisticcke omladine Slovenije, u članku "Plivač u bazenu s krokodilima" podseća i na načine na koji su Miroslav Miškovich, predsednik delte, i Ivica Todorić, predsednik Agrokora, izgradili imperije i uspeli u ozloglašenim režimima Slobodana Miloševića i Franje Tuđmana, kada su pobeđivali samo najlukaviji, najprepredeniji, hrabri i beskompromisni.
"Zalaganja Igora Bavčara, na čelu Istrabenca, koji poseduje većinski paket Merkatora, za povezivanje Delte, Agrokora i Merkatora nesumnjivo je jedan od najdrskijih poslovnih poteza koje su slovenački biznismeni sebi priuštili, ne samo na tržištima SFRJ, već i van Slovenije uopšte", piše Lavš i dodaje da Agrokor, Delta i Merkator nisu obična preduzeća i da u svojim državama imaju uticaj koji mnogo prevazilazi privredne razmere i često je pomeren i na političko područje.
"Divlje devedesete su na Balkanu ostavile ogroman pečat, pre svega u promeni sistema vrednosti i poslova. Nije slučajno što se strani investitori u države SFRJ skoro nikada ne odlučuju za partnerske odnose s lokalnim tajnkunima, već po pravilu pokušavaju da preuzmu deo ili cele njihove poslovne imperije", piše Lavš, koji zbog toga pohod Bavčara na Balkan vidi kao drzak i dodaje da je posebno vredna divljenja njegova odlučnost da uđe na velika vrata i oproba se u utakmici s vrhunskim igračima. Zbog toga Lavš zaključuje da će, ako Bavčaru uspe u ugri s tako prepredenim igračima kakvi su Mišković i Todorić, sve buduće privredne i političke igre na slovenačkom terenu izgledati kao malo ozbiljnije zagrevanje, za B92 prenosi Jelica Greganović.
