Izvor: B92, 12.Jan.2007, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
EK i stanarska prava u Hrvatskoj
Brisel, Njujork -- Dragiša Dabetić kaže da Brisel podržava Beograd oko pitanja stanarskih prava i priznavanja radnog staža Srba iz Hrvatske.
Komesar za izbeglice Dragiša Dabetić je posle razgovora sa generalnim direktorom za proširenje u Evropskoj komisiji Majklom Lijem naveo da Beograd ima podršku u nastojanju da se ta dva problema reše u korist srpskih izbeglica iz Hrvatske, kao i da je to stvar ljudskih prava, a ne humanitarno pitanje.
Prema rečima Dabetića, >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << Li je rekao da Evropska komisija već ukazuje vladi u Zagrebu i da će tome posvetiti dužnu pažnju posebno u procesu pregovora o ulasku Hrvatske u članstvo EU.
Tema razgovora Dabetića i Lija bila je sprovođenje deklaracije koju su potpisale Hrvatska, Srbija i BiH u cilju regionalnog rešavanja pitanja izbeglica, a Dabetić je ukazao na probleme koji su nastali na hrvatskoj strani.
Reč je o oko 30.000 Srba izbeglih iz Hrvatske koji su imali stanarska prava, što u praksi predstavlja oko 100.000 ljudi, kada se u obzir uzmu i članovi njihovih porodica. Do sad hrvatske vlasti ništa nisu učinile da se tim ljudima, koji su mahom živeli u gradovima u Hrvatskoj, vrati to kao temeljno ljudsko pravo.
"U Hrvatskoj postignut određeni napredak"
U Hrvatskoj je, uz međunarodni pritisak i demokratsko sazrevanje, u 2006. godine došlo do određenog napretka u oblasti poštovanja ljudskih prava", ocenila je nevladina organizacija Hjuman rajts voč.
Organizacija, koja je objavila godišnji izveštaj o stanju ljudskih prava u svetu, navodi da glavni problemi, nasleđeni iz vremena rata od 1991. do 1995. godine, i dalje ostaju u oblasti povratka i reintegracije izbeglih hrvatskih Srba i uopšte prava srpske manjine.
U Hrvatsku se od 300.000 do 350.000 srpskih izbeglica, koliko ih je otišlo 1995. godine, do avgusta 2006. vratilo nešto više od 120.000, ali svega 60 do 65 odsto njih ostaje u Hrvatskoj, dok veliki broj posle kraćeg boravka odlazi iz zemlje, tvrdi se u izveštaju.
HRV navodi da su mnogi Srbi uspeli u nastojanjima da vrate svoju privatnu imovinu i da im je na raspolaganju i pomoć za obnovu ratom oštećenih kuća, ali upozorava da je problem izgubljenih stanarskih prava za srpske povratnike tek delimično rešen i da je vrlo ograničen.
"Mogućnost zapošljavanja u javnom sektoru za Srbe povratnike i dalje je problem, uprkos zakonu koji je usvojen 2005. godine o provođenju ustavnog zakona iz 2002. godine o pravima nacionalnih manjina, koji nalaže proporcionalno zapošljavanje Srba u državnim i lokalnim telima vlasti i na sudovima", objavljuje HRV.
