Izvor: S media, 05.Mar.2011, 16:44   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Dva hleba po ceni pileta

Osam od deset hrvatskih domaćinstava živi ispod svojih očekivanja, a koliko je standard žitelja te zemlje pao dovoljno govori i činjenica da dve vekne hleba koštaju kao kilogram piletine, piše zagrebački "Večernji list".

Analitičari, na čije mišljenje se poziva zagrebački list, veruju da će cene hrane u svetu u iduće dve-tri godine poskupeti još 25 posto i navode da u Hrvatskoj, tokom poslednjih pet godina, stagniraju samo cene mesa, dok su hleb, žitarice, ulja, >> Pročitaj celu vest na sajtu S media << masti i povrće poskupeli više od 30 posto.

U Slavoniji je, na primer, ove godine polubeli hleb poskupeo 100 odsto, a on čini polovinu pekarske proizvodnje.

Prosečna obitelj mesečno raspolaže sa 6320 kuna, a za život kakav bi oni hteli nedostaje im još 2340 kuna, pokazuju tamošnje analize. Iz godine u godinu udeo gradjana koji prema vlastitoj proceni žive lošije sve je veći i penje se sa 68 posto u 2008. na 77 posto u 2010. godini.

Dok gradjani zapadne Evrope ‘'pojedu'’ do 10 posto svog budžeta, Hrvatima hrana uzme 32 posto.

Januarsko poskupljenje hrane od 2,6 posto podstaklo je hrvatsku premijerku Jadranku Kosor da psihološki utiče na vodeće trgovce i proizvodjače i zatraži od njih da obuzdaju cene, ali uprkos pomirljivim tonovima sa sastanka u Banskim dvorima, malo ko očekuje da će oni to i učiniti, ocenjuje list.

To je poručio premijerki s drugog skupa, kod predsednika države, i Emil Tedesći, vlasnik Atlantica, jer su osnovne sirovine prehrambene industrije najskuplje u poslednjih dvadeset godina, a visoke su i cene energije.

List podseća i da se u vreme žetve govorilo kako će pšenice, s obzirom na vremenske nepogode, u Hrvatskoj biti dovoljno tek za domaće potrebe, da bi resorno ministarstvo, tvrde upućeni, samo od jula do decembra 2010. dalo saglasnost za izvoz oko 300.000 tona pšenice.

Konsultant Drago Munjiža kaže kako ne postoje nikakve mere kojima bi bilo koja vlada mogla bitnije uticati na cene inputa, pa tako i na cene na polici.

Vlada može psihološki pritiskati privrednike da ne iskorišćavaju situaciju pa dogovorno poskupe iznad procenta rasta inputa na svetskome tržištu ili u obliku kontrole visine cena u firmama u državnome vlasništvu.

Dugoročno je najbolji alat dobra privredno-socijalna i investiciona politika, zaključuje Munjiža, a prenosi zagrebački Večernji list.

(Tanjug)

Nastavak na S media...