Izvor: Politika, 18.Sep.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Dubrovnik i Trebinje, blizu a daleko
Trebinje – Iako je od završetka ratnih sukoba na prostoru takozvanog dubrovačkog ratišta proteklo dvanaest godina, između dva susedna grada Trebinja i Dubrovnika nema ni minimuma političke saradnje. Sa obe strane granice još su sveža sećanja na rat i sve što se događalo početkom devedesetih godina na ovom prostoru. Vidljivo je to, ne samo po odsustvu privredne i kulturne saradnje, već i po stavu običnih građana. I u Dubrovniku i u Trebinju mogu se čuti manje ili više tačne priče >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << o provokacijama, incidentima, maltretiranjima na granici...
Ovog leta iz Dubrovnika su se čule teške optužbe da su požari na dubrovačkom području izazvani upravo iz Hercegovine, iako je u isto vreme gotovo jedna trećina opštine Trebinje poharana vatrenom stihijom. Sredinom avgusta grupa kupača iz Trebinja na parkingu kupališta Kupari zatekla je izbušene sve gume na svojim automobilima. Sve su to samo spoljne manifestacije dubljeg problema. Iako opštinska vlast u Trebinju odavno ponavlja stav da bi, posle više od jedne decenije, odnosi dva grada koje deli samo 30 kilometara trebalo da budu bolji, pozitivnog odgovora od južnih suseda nema.
– Znamo dobro da je bio rat i šta se sve dešavalo. Znamo da rat nije projektovan ni u Trebinju ni u Dubrovniku, i da to ni u kom slučaju nije bila odluka građana ni jednog ni drugog grada. Mi smo od prvog dana, i preko međunarodne zajednice i na razne druge načine, pokušavali da stupimo u kontakt sa rukovodstvom Dubrovnika. Lično sam na konferencijama o prekograničnoj saradnji pokušao da ukažem na loše političke odnose. Moramo sesti za sto da kažemo šta se desilo i šta treba uraditi, jer moramo dalje – kaže načelnik opštine Trebinje Dobroslav Ćuk.
Čeka se reč državnog vrha
Dubrovački političari retko su i nerado govorili o ovom problemu tokom proteklih dvanaest godina. Određenim pomakom moglo bi se smatrati to što su sada izneli svoje stavove. Andro Vlahušić, gradski većnik i član Županijskog poglavarstva, inače član Hrvatske narodne stranke, smatra da bi inicijalni signali trebalo da dođu sa državnog vrha, a ne sa lokalnog nivoa.
– Rat očito nije bio podstican iz samog Trebinja, ali u dubrovačkoj javnosti Trebinje je bilo jedan od simbola napada na Dubrovnik. Iako to nije bio sukob dva grada, bilo kakvo otopljavanje političkih odnosa neće biti ni izgledno ni brzo. Danas ćete teško od bilo kojeg dubrovačkog političara dobiti pristanak ili želju da radi nešto što je apsolutni zadatak države, jer države moraju stvarati međusobne odnose, a tek onda lokalni nivo – smatra Vlahušić.
Privrednici otvaraju vrata
Ideju da sve bude inicirano sa višeg nivoa ne odbacuje ni prvi čovek trebinjske gradske administracije Dobroslav Ćuk:
– Intervenisao sam preko naših državnih i republičkih institucija da preko Zagreba dođe do organizacije jednog sastanka gde bi se kazalo ono što treba da se kaže i da se napravi korak napred. Najprirodnije je da zajednički, kao civilizovani ljudi, zažalimo za svim što se dogodilo i na jednoj i na drugoj strani i da poželimo da se to nikad ne ponovi – ističe Ćuk.
I neke nevladine organizacije rade na otopljavanju odnosa dva grada, mada velikih pomaka nema. Jedan od retkih aktivista jeste Zdravko Bazdan iz Helsinškog komiteta za ljudska prava u Dubrovniku.
– Od samog početka radim na zbližavanju ova dva grada, jer su oni istorijski upućeni jedan na drugi. Uvek stegnem zube kad čujem da političari kažu kako nije vreme za saradnju, jer ono što se dogodilo bilo je pre petnaest godina i ne smemo da gledamo unazad već da se okrenemo budućnosti – smatra Bazdan, inače profesor na Univerzitetu u Dubrovniku.
Činjenica da obe susedne države, BiH i Hrvatska, teže ka ulasku u Evropsku uniju svakako će imati odraza i na odnose na lokalnom nivou, pa i na one između Dubrovnika i Trebinja, jer nije ni u čijem interesu da međusobne granice budu još tvrđe. Krupni kapital, međutim, ni sada ne poznaje granice, pa Dubrovnik i Trebinje još od rata sarađuju u oblasti energetike. Zajednička energetska budućnost i posao na njenom stvaranju uspeli su da prenebregnu sve političke podele. Tako se danas među elektroprivredama RS i Hrvatske uveliko pregovara o zajedničkom investiranju u HE Dubrovnik 2. Saradnja u ostalim granama privrede, pre svega u turizmu, za sada nije izvesna. Dok političari ne dođu do kompromisa, obični građani, vođeni potrebama svakodnevnog života, cirkulišu s obe strane granice. Istina, priče o pojedinačnim lošim iskustvima unose izvesnu bojazan, kažu oni. Za mnoge je odlazak u susedni grad u trenutnim okolnostima nezamisliv, ali drugi putuju u oba pravca rado i često. Tako u Trebinju možete videti Dubrovčane kako kupuju, jer su cene u Republici Srpskoj znatno niže nego u Hrvatskoj, a Trebinjci su uvek rado koristili blizinu dubrovačkih plaža. Ipak, granica između BiH i Hrvatske, čini se još izvesno vreme, biće najtvrđa upravo između ova dva grada.
[objavljeno: ]
