Izvor: Politika, 12.Jan.2010, 23:55 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Državna uprava rezervisana za Crnogorce
Spekulacije su da nema dovoljno pripadnika određenih nacionalnih grupa u državnim organima
Od našeg stalnog dopisnika
Podgorica – Crna Gora je država u kojoj, prema poslednjem popisu, nijedan narod nije većinski, ali je je u državnim organima većina Crnogoraca, od blizu tri i po hiljade zaposlenih.Prema Ustavu, Crna Gora je „građanska, demokratska, ekološka i država socijalne pravde, zasnovana na vladavini prava”, ali ova ustavna obaveza >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << nije, izgleda, primenjivana prilikom zapošljavanja državnih službenika i nameštenika, što potvrđuje i činjenica da je u strukturi zaposlenih građana – Srba, Muslimana, Albanaca, Roma i Hrvata ispod deset odsto.
U saopštenju za javnost direktor Uprave za kadrove (UZK) Vlade Crne Gore Svetlana Vuković kaže da Uprava insistira na podacima o nacionalnoj pripadnosti, ali i pored tog insistiranja, taj podatak nisu svi spremni da daju.
„Spekuliše se podacima o nacionalnoj pripadnosti zaposlenih u državnim organima jer, prema podacima kojima mi raspolažemo, većina ljudi se ne izjašnjava u pogledu nacionalne pripadnosti”, dodaje ona.
Na osnovu podataka iz centralne kadrovske evidencije, od 3.468 državnih službenika i nameštenika, o nacionalnoj pripadnosti izjasnilo se samo 1.496, odnosno 43 odsto. Od onih koji su se izjasnili, 85 odsto su Crnogorci, 4,2 odsto Srbi, 1,54 Muslimani, a toliko je i Albanaca.
Vukovićeva je ocenila da se zaposleni izjašnjavaju u pogledu verske pripadnosti, „ali ne žele da se nacionalno izjasne”.
„Sve ono što se govori o tome da nema dovoljan broj pripadnika određenih nacionalnih grupa u državnim organima, to su spekulacije, jer se tim podacima ne raspolaže”, objasnila je ona.
Podsećamo da je Šefko Crnovršanin, koji je donedavno bio zaštitnik ljudskih prava, nekoliko puta upozoravao na neadekvatnu nacionalnu strukturu u državnim organima. On je u aprilu 2009. zatražio izjašnjenja svih ministarstava, vrhovnog državnog tužioca i organa uprave svih crnogorskih opština o broju zaposlenih i njihovoj nacionalnosti.
O taj zahtev oglušili su se Ministarstvo pravde, Ministarstvo inostranih poslova, Ministarstvo saobraćaja, Ministarstvo za ekonomski razvoj, kao i Ministarstvo finansija i Ministarstvo unutrašnjih poslova. Zatražene podatke nije dostavilo ni Vrhovno državno tužilaštvo, dok je Vrhovni sud poslao samo spiskove zaposlenih u sudovima Crne Gore.
Prema izveštaju ombudsmana u Ministarstvu kulture ima 40 zaposlenih, od čega je 33 Crnogorca, četvoro Srba, u Ministarstvu odbrane od 201 zaposlenog je 171 Crnogorac, a devet Srba. U Vojsci Crne Gore radi 2.169 lica. Od tog broja Crnogoraca 1.357, a Srba 638, navodi se između ostalog u izveštaju.
U Ministarstvu prosvete i nauke zaposleno je 69 lica, 54 Crnogorca i šest Srba.
Izveštaj zaštitnika ljudskih prava svedoči da u Ministarstvu zdravlja radi 207 ljudi – od toga je 185 Crnogoraca, i 12 Srba. U Ministarstvu turizma radi 96 zaposlenih, odnosno 86 Crnogoraca, kao i šest Srba. Od osam zaposlenih u Ministarstvu za manjinska prava, pet je Albanaca i tri Bošnjaka, a u resoru za poljoprivredu radi 91 lice, od čega deset Muslimana i dva Albanca, dok su drugi Crnogorci.
Novica Đurić
----------------------------------------------------
Popis u Crnoj Gori i brojke
Prema popisu stanovništva iz 2003. godine, u Crnoj Gori živi 620.145 stanovnika, od čega je Crnogoraca 43,16 odsto, Srba 31,99, Bošnjaka 7,76, Albanaca 5,02, Muslimana 3,97, Hrvata 1,09, Makedonaca 0,13, Roma 0,41, Slovenaca 0,06, ostalih je 2,02, a neopredeljenih 4,33 odsto.
[objavljeno: 13/01/2010]
