Izvor: Politika, Tanjug, 03.Sep.2009, 00:25 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Državna preduzeća na udaru hrvatske vlade
Da bi se smanjio deficit u budžetu najavljeno smanjenje plata zaposlenima u državnim preduzećima za deset odsto, što je naišlo na oštro reagovanje sindikata
Specijalno za „Politiku” od dopisnika Tanjuga
Zagreb – Najnovije mere hrvatske vlade za smanjenje deficita budžeta izazivaju oštra reagovanja opozicionih stranaka i sindikata koji smatraju da te mere krše kolektivne ugovore zaposlenih, ali i ustav.
Nakon što je javnost >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << hladno primila povećanje poreza na dodatu vrednost sa 22 na 23 odsto, velika su suprotstavljanja najavljenom smanjenju plata zaposlenima u državnim preduzećima od deset odsto koja pojedini sindikati nazivaju kresanjem prava zaposlenih i najavljuju obaranje te vladine odluke na ustavnom sudu.
Među merama koje je za smanjenje rashodovne strane budžeta preduzela vlada jeste i kresanje plata rukovodilaca i zaposlenih u preduzećima u isključivom ili u većinskom državnom vlasništvu. Ta odluka obrazlagana je i podatkom da su lane, pa i tokom ove godine plate u državnim preduzećima rasle, dok su u ostalim stagnirale, a u privredi, naročito u nekim privrednim granama i padale. Jedan deo vladine odluke, onaj o smanjenju plata predsednicima i članovima uprava preduzeća, već je sproveden u većem delu državnih preduzeća. No, članovi nadzornih odbora među kojima su i pojedini ministri, nakon što su najviše plate čelnih ljudi državnih preduzeća koje su prelazile 40.000 kuna (oko 5.450 evra) skidali na oko 16.000 kuna (oko 2.180 evra) nisu bili voljni da to učine i s platama zaposlenih, odnosno da pokrenu pregovore za njihovo smanjenje. Prema rečima predsednice vlade Jadranke Kosor, ko ne bude poštovao odluke vlade biće smenjen sa funkcije koju obavlja u javnim preduzećima.
U međuvremenu su se oglasili i pojedini sindikati, pa je tako Hrvatsko udruženje sindikata (HUS) koje je za prvu polovinu ovog meseca najavilo proteste u više gradova, zaključno sa 15. septembrom u Zagrebu, vladine odluke ocenilo kao protivustavne i pozvalo vladu da ih povuče.
Predsednik ove sindikalne grupacije Ozren Matijašević izjavio je da je Ustavni sud 2006. proglasio protivustavnom sličnu odluku o smanjenju plata menadžerima u državnim preduzećima koju je 2002. donela vlada Ivice Račana, pa je, kako je rekao, jasno da je i sadašnja vlada prekršila ustav.
Predloženom smanjenju plata suprotstavila se i najveća sindikalna centrala, Savez samostalnih sindikata Hrvatske (SSSH). Njihovi su predstavnici na sednici zajedničke koordinacije za privredu, u kojoj su uz šefove šest industrijskih sindikata SSSH-a i zvaničnici ministarstava privrede, poljoprivrede, prostornog uređenja i građevinarstva i regionalnog razvoja, izrazili nezadovoljstvo odlukom o smanjenju plata za 10 odsto jer ta mera, osim što pogađa radnike, ne ide naruku ni državnom budžetu. Smanjenje plata u preduzećima iz sektora energetike, hemije i nemetala značilo bi 100 miliona kuna (13,66 miliona evra) manje plaćenih doprinosa i poreza državi, kažu u SSSH.
Što se tiče koristi u vezi sa smanjenjem plata u državnim preduzećima postoji još nešto – za razliku od penzionera kojih je 1.200.000 i 240.000 ljudi, ili 15,8 odsto od ukupnog broja zaposlenih u javnim i državnim službama – niko, pa ni državni organi ne znaju koliki je broj ljudi zaposlenih u državnim preduzećima, jer postojeći podaci odavno nisu ažurni. S obzirom na velika ovlašćenja direktora i članova uprava, najlakše se moglo zaposliti baš tamo.
No vlada u daljnjim pregovorima sa sindikatima i sprovođenju svojih odluka ima jak adut u rukavu – po prvim procenama koje je objavio Državni zavod za statistiku, bruto društveni proizvod (BDP) u drugom kvartalu ove godine pao je za 6,3 odsto u odnosu na isti kvartal 2008. godine.
Ta je stopa nešto niža od one iz prvog ovogodišnjeg kvartala, kada je BDP realno bio manji za 6,7 odsto prema prvom kvartalu 2008. godine, ali, kako ističu eksperti, to nije razlog za preterano veselje, kao ni očekivanje da će zbog verovatno uspešne turističke sezone stopa u trećem kvartalu biti niža od sadašnje.
Nenad Jovanović
--------------------------------------------------------
Krizni porez
Osim povećanja PDV, od 1. avgusta ove do 31. decembra 2010. godine na snazi je krizni porez po kome svi koji imaju penzije, plate, honorare, dividende i učešće u dobiti u visini od 3.000 do 6.000 kuna (818 evra) plaćaju dva odsto poreza, dok oni koji imaju više od 6.000 kuna plaćaju četiri odsto poreza. Zbog greške u sadašnjem tekstu zakona oko 100.000 ljudi koji u Hrvatskoj obavljaju samostalnu delatnost i koji imaju pristojna primanja – advokati, javni beležnici, privatni lekari i zubari, odnosno svi koji vode poslovne knjige, ne plaćaju krizni porez ali je vlada najavila da će to biti rešeno u izmenama zakona koje će se u septembru naći pred poslanicima u Saboru.
[objavljeno: 03/09/2009]
.jpg)
