Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 02.Maj.2009, 12:37   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Države bivše Jugoslavije bez prave medijske slike

BEOGRAD - Mediji u regionu uglavnom su nedovoljno otvoreni za događaje u susedstvu, a informacija koje prenose iz zemalja bivše Jugoslavije ili se odnose na međusobne političke sporove, ili su tabloidnog karaktera, najčešće sa negativnim predznacima za zemlju iz koje se prenose, proizilazi iz ankete agencije Beta.

Većina sagovornika dopisnika Bete iz Podgorice, Zagreba, Skoplja, Sarajeva, Ljubljane i Banjaluke, ocenila je da takvo izveštavanje ne pruža pravu sliku o situaciji >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << u tim zemljama i naveli da bi trebalo više prostora odvojiti za događaje u regionu.

Takođe je ukazano da bi objektivnije informisanje doprinelo boljem uzajamnom poverenju, jačanju saradnje, zdravim međususedskim odnosima i stabilnosti u regionu.

Činjenice i argumenti

Portparol Ministarstva spoljnih poslova i evropskih integracija Hrvatske Mario Dragun izjavio je za Betu da bi izveštavanje u kome preovladavaju činjenice i argumenti omogućilo stvaranje optimističnije slike o stanju u zemljama regiona i da bi se možda postigao i kumulativni efekat pozitivnog medijskog izveštavanja na tom prostoru.

I pomoćnik crnogorskog ministra za kulturu, sport i medije Željko Rutović smatra da je otvorenost medija na prostoru bivše Jugoslavije generalno nedovoljna.

Realne potrebe su, rekao je za Betu Rutović, da u medijima ima više analitičkih informacija koje tretiraju razna društvena pitanja, a posebno nedostaju "valjane informacije" o tranzicionim procesima u zemljama regiona.

Slično je mišljenje i urednika podgoričke TV IN Rajka Šebeka koji je ocenio da bi mediji, objektivnim informisanjem, mogli u velikoj meri da pomognu izgradnji "uzajamnog poverenja, saradnje i zdravih međususedskih odnosa, a time i stabilnosti u regionu".

Pojedini mediji ukazuju na potrebu uporednih informacija, posebno onih koje se tiču tranzicije, ali kojih ima nedovoljno.

Uporedni pokazatelji

"Iz dešavanja u regionu možemo uvek izvući određene uporedne pokazatelje koji nam koriste u radu i pripremama za druge emisije", izjavila je urednica na BHTV1 Suzana Stambol i dodala da su mediji u BiH mnogo povezaniji sa susedima na zapadnom Balkanu nego širim područjem starog kontinenta.

Ona je kazala da se na žalost ipak dešava da se rubrike o vestima iz regiona često stavljaju u drugi plan, iako su gledaoci veoma zainteresovani za takve teme "koje su im bliže nego vesti iz Iraka, Somalije, Avganistana i slično".

Dragan Bujošević, glavni i odgovorni urednik dnevnika Politika, lista koji ima dopisnike u svim centrima bivše Jugoslavije, takođe kaže da taj list zanimaju komparativne analize.

"Zanima me, na primer, dokle je Hrvatska došla u procesu evropske integracije, a dokle smo došli mi. Uglavnom uzimamo stvari koji možemo da poredimo poput toga kako se oni suočavaju sa ekonomskom krizom, a kako Srbija. To su neke komparativne analize, koje služe da izmerimo gde su danas naši susedi, a gde smo mi", kazao je Bujošević agenciji Beta.

Uticaji političke realnosti

Fokus medijske pažnje na zemlje regiona različito je raspoređen, očigledno pod uticajem političke realnosti, međusobnih odnosa ili aktuelnih političkih događaja, Tako, na primer, makedonski mediji najviše dopisnika imaju u Albaniji i na Kosovu, dok pojedini podgorički i banjalučki listovi (Dan, Glas Srpske, Fokus) imaju posebne rubrike posvećene Srbiji.

Banjalučki Glas Srpske na dve strane prenosi, uglavnom, agencijske vesti o zbivanjima u Srbiji, dok vesti iz ostalih susednih zemalja objavljuje u rubrici pod nazivom "region".

Podgorički Dan ima dopisnike u nekoliko centara Srbije , kao i u gradovima istočne Hercegovine i u Banjaluci, a taj list se i prodaje na prostoru Srbije i u Republici Srpskoj. Crnogorska privatna televizija Elmag redovno prenosi večernji Dnevnik Radio televizije Srbije.

Utisak je da je interesovanje javnosti o zemljama u susedstvu veće nego što se to vidi iz medija, koji se često rukovode ili dnevnopolitičkim tendencijama, bez ozbiljnih analiza, ili, navodno zbog tiraža, prenose samo informacije koje su iz kriminalnog miljea ili su na granici senzacionalizma.

"Krajnje je vreme da svi zajedno uložimo napore kojima bi se prevladali stereotipi po kojima samo negativna informacija povećava gledanost, slušanost i čitanost", rekao je pomoćnik crnogorskog ministra za kulturu, sport i medije Željko Rutović, dodajući da je "taj negativni predznak, u cijem je središtu trač, senzacionalizam, širi globalni fenomen".

Svedenost

Slično je mišljenje Rajka Šebeka iz podgoričke TV IN, koji smatra da su mediji sve više tabloizirani i da , kao takvi, aktuelnosti iz drugih država "svode na crnu hroniku i kriminal".

Šebek ukazuje da u medijskoj "razmeni" zemalja regiona nedostaju aktuelne teme "koje povezuju "sve zemlje regiona- Evropska unija, NATO, organizovani kriminal, granična saradnja itd. Prema njegovim rečima, potrebne su i "zanimljive životne priče" iz zemalja regiona.

I Marina Raičević iz podgoričke "Pobjede" smatra da je potrebno više "afirmativnih tema" i ocenjuje da većina glasila u regionu izveštava pristrasno, "na fonu svojih vladajućih elita".

Direktor i pokretač "Indeksa", jednog od najpopularnijih i najčitanijih internet portala u Hrvatskoj, Matija Babić, slaže se da je slika koja se u medijima stvara o zemljama u susedstvu crnja nego što je u stvarnosti.

"Nisam ranije razmišljao o tome, ali da, složio bih se da je slika koju naši čitaoci imaju o susednim zemljama verovatno nešto crnja od realne. Nažalost, i Index tome doprinosi", rekao je Babić agenciji Beta.

Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...