Izvor: Politika, 14.Nov.2010, 00:03 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Država bez budućnosti
Čak 30 odsto ispitanih Srba, Hrvata i Bošnjaka smatra da je BiH podeljena država bez budućnosti
Od našeg stalnog dopisnika
Banjaluka – Iako će se uskoro obeležiti petnaestogodišnjica potpisivanja Dejtonskog sporazuma, kojim je završen rat u Bosni i Hercegovini, stereotipi koje jedni o drugima imaju Srbi, Hrvati i Bošnjaci nisu mnogo manji nego što su bili u ratnom i posleratnom periodu. Ovo je pokazalo istraživanje „Šta Hrvati, Bošnjaci >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << i Srbi misle jedni o drugima, a šta o BiH”, koje je uradio docent zagrebačkog Fakulteta političkih nauka dr Božo Skoko.
Na pitanje da navedu tri stvari zbog kojih se dive Srbima, čak 25 odsto bošnjačkih ispitanika je odgovorilo da nema razloga da im se divi, a 50 procenata navelo je da ne voli Srbe zbog toga što su agresivni i nasilni. Ukratko, Bošnjaci Srbima nisu dali nijednu pozitivnu osobinu.
S druge strane, samo 14 odsto Hrvata smatra da su Srbi agresivni i nasilni. Jedno od pitanja bilo je međusobno ocenjivanje tri naroda. Nijedan od međusobnih odnosa nije dobio čistu trojku.
BiH je za 30 odsto ispitanika „podeljena država bez budućnosti”. Za većinu anketiranih između 30 i 40 godina starosti, BiH je država koja „živi na aparatima međunarodne zajednice”.
Razlike su velike i o izboru poteza za poboljšanje stanja u BiH. Čak 49 Bošnjaka smatra da treba ukinuti entitete i ojačati državu, a po 40 procenata Srba i Hrvata misli da brigu o BiH treba da preuzmu njeni političari. Podeljena su mišljenja i o formiranju trećeg, hrvatskog, entiteta. Za ovu varijantu izjasnilo se 39 odsto Hrvata, 28 odsto Srba, ali niko od ispitanih Bošnjaka.
Komentarišući istraživanje dr Bože Skoka, profesor sociologije na banjalučkom Ekonomskom fakultetu dr Ivan Šijaković je za „Politiku” rekao da je „najzanimljivije to što Bošnjaci i Srbi kao dve najveće nacionalne grupe u BiH najlošije misle jedni o drugima i što se njihovo međusobno nepoverenje ne smanjuje”. „Jedino se primećuje da se odnos Srba i posebno Bošnjaka malo poboljšao u odnosu na Hrvate. Ovo govori o velikoj predrasudi, pa i mržnji prema Srbima u BiH.”
On je ukazao i na to da nema saglasnosti nacionalnih zajednica o uzrocima i krivcima za rat.
„Bošnjaci i, u nešto manjoj meri, Hrvati optužuju Srbe za početak rata u BiH, a Srbi za krvoproliće optužuju Bošnjake i nešto manje Hrvate. Ovo će se prenositi na sledeće generacije i biće ovde uvek kamen spoticanja. Obeshrabrujući je podatak da 30 odsto ispitanika iz sve tri nacije smatra da je BiH neodrživa i neperspektivna država. I to će biti jedan od izvora budućih međusobnih optuživanja i sumnjičenja”, upozorio je naš sagovornik.
Kao put za izlaz iz bosanskohercegovačkog tunela, Šijaković preporučuje „više međusobnih susreta i razgovora o budućnosti, životnom standardu, poverenju i prilagođavanju evropskim principima, a sve manje razgovora o prošlosti, krivici, zločinima i nemogućnosti funkcionisanja države bez njenog potpunog preuređenja, odnosno rušenja”.
„Interesantan je podatak da sve tri etničke grupe imaju svoje istine o ratu iz devedesetih. Što je svakako prepreka za uspostavljanje pomirenja i suživota u BiH. Građana BiH smatraju da se situacija može popraviti dolaskom novih političara, ustavnim reformama i davanju Hrvatima trećeg entiteta. Ova očekivanja su teško ostvarljiva i mogu samo da prodube netrpeljivost u BiH, jer ovi odgovori dolaze od tri etničke grupe”, ocenio je za naš list psiholog Srđan Puhalo.
Boro Marić
-----------------------------------------------------------
I NATO podelio BiH
U Bosni i Hercegovini su podeljeni i stavovi o njenom ulasku u NATO. Bošnjaci i Hrvati su bezrezervno za njeno članstvo u Severnoatlantskoj vojnoj alijansi, a Srbi smatraju da BiH može ući u nju samo ako to uradi i Srbija. I vladajuće i opozicione partije u RS saglasne su da se o ulasku BiH u NATO raspiše referendum, za koji sva dosadašnja istraživanja pokazuju da neće – kada je reč o ulasku u ovaj vojni savez – biti pozitivan. A bez glasa RS u zajedničkim organima BiH, ona neće moći da postane članica NATO-a.
objavljeno: 14/11/2010
