Izvor: Press, 05.Dec.2010, 22:58 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Drina poplavila i Živanin grob
Nabujala Drina, koja je ovih dana nosila sve pred sobom, potopila je i spomenik Živane Jovanović u Krivom Viru, poslednje žene skeledžije na voj reci
Poslednju ženu skeledžiju, koja je 50 godina odolevala ćudljivoj Drini, posle dvadesetak dana od njene smrti podivljala reka je ipak uzela sebi. Nabujala Drina, koja je ovih dana nosila sve pred sobom, potopila je i grob Živane Jovanović.Živana je decenijama svojom skelom spajala obale Drine, >> Pročitaj celu vest na sajtu Press << i leti i zimi i kada Drina podivlja i kada je prelepa mirna i zelena. Vozila je Živana skelu iako nije znala da pliva, a da nikad nije pala u Drinu.
Poslednja žena skeledžija umrla je 11. novembra ove godine u 76. godini. I kao iz neke osvete, podivljala Drina, kojoj je Živana prkosila, potopila je ceo Krivi Vir, gde se nalazi Živanin spomenik, koji joj je njen sin Milan Jovanović podigao za života. U reci je nestalo i celo izletište koje su Milan i Živana napravili pored skele.
- Sećam se da je moj deda pričao da je Drina jako narasla 1968. godine, ali nije bila ovolika. Sada je Drina poplavila majčin grob i stigla skoro do puta. Uništila je sve ono što smo godinama majka i ja održavali. Pukla je i sajla kojom je Živana vozila skelu. Kada bi Živana sada videla kolika je reka, sa kojom se godinama borila, ne bi je prepoznala - kaže Milan, zvani Mif, ribočuvar na Drini.
Na spomeniku je njena slika i ona kako upravlja skelom. Ispod su uklesane reči koje su godinama odjekivale Drinom, a koje najbolje govore o Živaninoj posvećenosti ovom poslu.
- O, o, o Živana!
- Eto me, eto!
I tako leti, zimi, danju, noću... A 2000. zabraniše skelu, valjda ne i zauvek.
„Ne znam da plivam, pa šta?!", piše na spomeniku.
Reku je Živana prešla ni broja se ne zna koliko puta, a nijednom nije pala u nju. I od putnika sa skele niko nije upao u Drinu. Najviše problema imala je sa pijancima, koji su sami skakali u reku, ali se niko nije udavio. Najbolje vreme bilo je šezdesetih godina, kada je bilo dosta putnika i lepo se zarađivalo. Dnevno je prevozila i do 60 ljudi i đaka koji su išli na posao i u škole. Ali, za vreme rata, posao je skoro stao, jedva da je prevozila desetak godišnje.
- Najteže joj je palo kada su 2000. godine zabranili skele. Bilo joj je žao ljudi koji su morali da se opredele da li da idu preko mosta na Drini u Bajinoj Bašti ili preko mosta u Ljuboviji, između kojih je udaljenost 40 kilometara. Međutim, ona je uprkos zabrani, kada su bili neki hitni slučajevi, kada je neko bolestan, vozila skelu. Znala je da se sama preveze skelom, eto samo toliko da je želja mine - kaže njen sin Milan.
On je dodao da je Živana rođena u Crvici i da se udala tri kilometra dalje u Krvi Vir, za skeledžiju Vladimira Jovanovića, zvanog Kajmo, od koga je naučila posao koji je radila skoro pola veka.
