Izvor: Politika, 25.Feb.2009, 23:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Dogradnja ili razgradnja Dejtona
Odbijanjem da javno kažu da je za njih Republika Srpska teritorijalno i ustavnopravno neosporna, Sulejman Tihić i Dragan Čović su posredno saopštili da su protiv Dejtonskog sporazuma, kaže potpredsednik Partije demokratskog progresa Slobodan Nagradić
Od našeg stalnog dopisnika
Banjaluka – Predsednici Stranke demokratske akcije i Hrvatske demokratske zajednice Bosne i Hercegovine, Sulejman Tihić i Dragan Čović, pokazali su prošle subote da su >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << protiv Dejtonskog sporazuma, ocenio je za „Politiku” potpredsednik Partije demokratskog progresa Slobodan Nagradić.
„Kao uslov za razgovore o promenama Ustava BiH, lider Saveza nezavisnih socijaldemokrata je od Tihića i Čovića zatražio da javno saopšte da prihvataju Republiku Srpsku onakvu kakva je po Dejtonskog sporazumu. Oni su to odbili i tako pokazali da, u suštini, ne prihvataju odredbu Ustava BiH koja glasi: ’BiH će se sastojati od dva entiteta, Federacije BiH i Republike Srpske’. Ovakav njihov stav je zaprepašćujući, ne samo za mene nego i za sve u RS”, objasnio je Nagradić.
Očigledno je da Tihić i Čović pokušavaju da „razgrade Dejton”, odnosno da BiH koncipiraju na način koji je neprihvatljiv za bilo koju političku partiju u Republici Srpskoj, kaže on . „Promene unutrašnjeg uređenja BiH, pogotovo one za koje se zalaže SDA, apsolutno su neprihvatljive. Teško da bi iko iz RS pristao na njih i po cenu strahovitih pritisaka, pa i primene sile od strane međunarodne zajednice. Lično, verujem da takvih pritisaka, pogotovo sile, neće biti”, naglasio je Nagradić.
Prošle subote u Mostaru su se sastali Milorad Dodik, Sulejman Tihić i Dragan Čović. Kao uslov za razgovor o promenama Ustava BiH, Dodik je od njih zatražio da javno kažu da – i teritorijalno i ustavnopravno – prihvataju Republiku Srpsku onakvu kakva je definisana Dejtonskim sporazumom. Tihić i Čović su odbili Dodikov predlog i on je napustio razgovore. Uz to, on je predložio da BiH, posle promene ustava, bude sastavljena od tri federalne jedinice i da se zove Savezna Republika ili Federalna Republika BiH.
Čovićev predlog budućeg ustavnog uređenja BiH je bliži Dodikovom nego Tihićevom. On se zalaže za formiranje federalnih jedinica. One bi bile formirane na osnovu etničkih, istorijskih, geografskih i drugih kriterijuma i ne bi imale kompaktnu teritoriju, odnosno teritorijalni kontinuitet. Čović je ranije izjavljivao da prilikom formiranja novih federalnih jedinica ne bi važila sadašnja teritorijalna podela na Republiku Srpsku i Federaciju BiH. Hrvatske stranke su i ranije predlagale da Republici Srpskoj daju teritorije opština Drvar, Glamoč i Bosansko Grahovo, a da ona njoj ustupi delove posavskih opština – Broda, Dervente, Šamca i Modriče.
Najradikalnije odstupanje od Dejtonskog sporazuma predložio je lider SDA Sulejman Tihić. On traži da BiH bude podeljena na ekonomske regione, koji bi se zasnivali na saobraćajnim, geografskim, ekonomskim i istorijskim kriterijumima. Osim toga, SDA i Tihić zahtevaju da nijedan od tri naroda – Srbi, Hrvati i Bošnjaci – ne bude apsolutno većinski u budućim ekonomskim regionima. Prema predlogu SDA, BiH bi bila podeljena na pet regiona, Brčko bi ostalo distrikt, a Sarajevo bi, u predratnim granicama, bilo glavni grad BiH. Zbog toga i ne čudi što je Kolegijum SDA odbacio predlog SNSD-a i ocenio ga kao „vraćanje BiH u preddejtonsko vreme”.
Bez obzira na različito viđenje ustavnih promena, Milorad Dodik, Sulejman Tihić i Dragan Čović će nastaviti razgovore, pogotovo o onim delovima Prudskog sporazuma u kojima imaju visok stepen saglasnosti. A reč je o rešavanju konačnog statusa Brčko distrikta, raspodeli državne imovine i popisu stanovništva.
Boro Marić
[objavljeno: 26/02/2009]
