Izvor: Politika, 25.Nov.2010, 00:26 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Dobro plaćeni neradnici
Za plate zaposlenih u zajedničkim organima BiH izdvojeno 670 miliona maraka, a oni prosečno ispunili 63 odsto svojih zadataka
Od našeg stalnog dopisnika
Banjaluka – Analiza rada zajedničkih organa Bosne i Hercegovine u prvih devet meseci ove godine pokazuje da u njima, dobrim delom, vlada – nerad. I to debelo plaćen. Prema podacima Saveta ministara BiH, 31 institucija, koja za svoj rad odgovara Savetu, svoj devetomesečni plan rada ispunila je prosečno sa 63 >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << odsto. U ovim organima ima više od 15.000 zaposlenih.
Ministarstvo odbrane je od 14 zadataka realizovalo samo polovinu, iako na raspolaganju za ovu godinu ima 341 milion maraka. Uprava za indirektno oporezivanje koja zapošljava 2.500 ljudi za devet meseci je ispunila jednu od četiri obaveze, a njen budžet je 95,7 miliona maraka. Fond za povratak nije realizovao nijedan zadatak, ali će potrošiti 610.000 maraka, iako u njemu radi samo 15 osoba. Arhiv BiH takođe nije realizovao nijedan od dva programska zadatka. U njemu radi 20 ljudi, a ove godine raspolaže sa 750.000 maraka. Rezultati rada ostalih zajedničkih organa, koji račune ne polažu Savetu ministara BiH, u kojima radi više od sedam hiljada ljudi, nisu poznati. Ukupno na nivou BiH ima 87 zajedničkih institucija.
Za plate zaposlenima u zajedničkim organima BiH ove godine je u budžetu obezbeđeno više od 670 miliona maraka. Prosta računica kaže da je za nerad u njima potrošeno više od 250 miliona maraka. Slika je još sumornija kada se zna da je prosečna plata u zajedničkim organima BiH 2.497 maraka.
„Institucije BiH, slikovito kazano, liče na vodenice koje neprekidno melju – troše novac poreskih obveznika, a brašna – rezultata rada – uglavnom nema”, ocenio je za „Politiku” redovni profesor banjalučkog Ekonomskog fakulteta dr Rajko Tomaš.
On je upozorio da u „u BiH ne postoji nekakva direktna veza između obima onog što držani organi urade i obima potrošenog novca”. „Ovde za razliku od niza zapadnih zemalja, poreski obveznici ne kupuju javna dobra i usluge od javnih institucija, već kao u neka davna vremena plaćaju namet tim institucijama.”
Naš sagovornik uzrok ovakvom stanju vidi, pored ostalog, i u ponašanju međunarodne zajednice.
„Međunarodna zajednica meri uspešnost BiH i uspešnost sprovođenja Dejtonskog sporazuma jačanjem zajedničkih institucija BiH. Taj formalizam ide dotle da se formiraju institucije i zapošljavaju činovnici a da se zapravo ne zna šta će one i u kom periodu da urade. Niko praktično ne meri koliko su te institucije efikasne i koliko su doprinele ostvarivanju nekog cilja”, tvrdi profesor Tomaš.
Prema njegovim rečima, Postoji još jedan ozbiljan problem koji će narednih godina dovesti do sukoba interesa između entiteta i države povodom javne potrošnje.
„Država BiH, u domenu javne potrošnje, ne snosi gotovo nikakav rizik lošeg ekonomskog stanja u zemlji ili loše naplate javnih prihoda. Sistemom jedinstvenog računa PDV-a rešeno je da se raspodela javnih prihoda obavlja po sledećem ključu – najpre se podmire potrebe BiH, a ono što ostane deli se entitetima i Brčko distriktu”, kaže Tomaš.
On tvrdi da bi država, kada je reč o javnoj potrošnji, morala da snosi rizik lošeg stanja u privredi i loše naplate javnih prihoda.
„U ovakvim uslovima BiH, kao država, iako ne snosi nikakvu odgovornost za loše stanje u privredi, ostvaruje stopostotno prihode, ne pitajući se šta će biti sa entitetima. To je prilično besmislen koncept. Mora se uvesti korigovanje prihoda u skladu sa ekonomskim stanjem i nivoom naplate prihoda. I državni budžet mora da oseti smanjenje prihoda i državna birokratija mora da jednako snosi rizik lošeg ekonomskog stanja. Onda bi ona bila više motivisana i da sarađuje sa entitetskim vlastima i biće više zainteresovana da radi na sprovođenju reformi i poboljšanju ekonomskog stanja”, naglašava dr Tomaš i dodaje da se ovo ne „odnosi na pokrivanje spoljnjeg duga, ali deo koji se odnosi na potrošnju državne administracije mora biti izložen riziku kao i onaj deo koji namenjen entitetima”.
Boro Marić
objavljeno: 25.11.2010.
