Izvor: Press, 06.Jan.2011, 00:12   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Đilas: Ponosan sam na Beograđane

Počećemo izgradnju još nekoliko obdaništa... Otvorili smo mnogo novih,ali se sve više dece rađa. Gradićemo i školu na Bežanijskoj kosi i u Višnjici. Nezadovoljan sam što još nismo uspeli da rešimo problem pasa lutalica „Voleo bih da na Slaviji napravimo jednu ogromnu fontanu, po ugledu na onu na španskom trgu u Barseloni, da bude sva u bojama, sa muzikom. Biće slična i na Tašmajdanu, ali manja. Zašto ne bismo Slaviju zatvorili petkom >> Pročitaj celu vest na sajtu Press << uveče i subotom uveče i napravili od toga jedno lepo mesto gde će ljudi doći, prošetati..." Ovako počinje priču o Beogradu gradonačelnik Dragan Đilas. Iako je zamisao da razgovaramo o gradu kakav je bio, detinjstvu i prošlosti, pa tek onda o budućnosti, prvi čovek prestonice radije govori o planovima, a onda se setno vraća u Zemun, gde je rođen. U Zemunu je išao u osnovnu školu „Petar Kočić" i najbolji prijatelj mu je bio Biljai Biljalov, mali Rom.
Omiljeni stripovi
- Bilo je to drugo, srećnije vreme. Roditelji mi nikada nisu ograničavali izlaske, majka bi me pitala „da li znaš gde ideš„, odgovarao sam „znam" i to je sve. Sa mojim bratom i sa mnom bili su potpuno otvoreni. Ja sam uvek za to da se deci da mogućnost da sami donose neke odluke. Mislim da deci ne treba davati mnogo zabrana, jer će oni onda želeti da urade baš suprotno od toga. Ja sam išao sa Zvezdinim navijačima u Zagreb na utakmicu i vratio se, a da moji roditelji nisu ni znali da sam bio. Ali, kažem, tada su roditelji kažnjavali decu tako što su im branili da izlaze napolje, a sada moraju dete da teraju napolje, da ne bi sedelo previše za kompjuterom, na Fejsbuku.
Mi smo imali jedan crtani film u 19.15, a sad ima 50 crtanih istovremeno na 300 kanala. Preselio sam se na Novi Beograd i upoznao novo društvo. Najviše sam i vezan za Novi Beograd, tamo sam živeo 20 godina, od petog razreda osnovne do kraja fakulteta. Igrali smo basket dok su na terenima bili i Sale Đorđević, Marko i Srećko Jarić... Inače, mi sa Novog Beograda i Zemuna nismo često prelazili most, nismo izlazili u stari deo grada. Tada u Beogradu nije bilo ovoliko kafića. Počeli su da se otvaraju dok sam bio u srednjoj školi, a kako smo bili mali za tadašnje čuvene diskoteke poput „Nane", okupljali smo se u hotelu „Jugoslavija", ili u „Tavolinu", prvoj piceriji u gradu, sa tri i po stola, koju je otvorio legendarni Dača - kaže Đilas i dodaje da je tada razvio ljubav prema stripovima, pa i danas redovno prati avanture Komandanta Marka, Bleka Stene i Alana Forda.
Kada je reč o čitanju, gradonačelnik ima običaj i da kasno uveče na internetu čita beogradsku dnevnu štampu, jer već na osnovu tih tekstova vidi na šta mu mediji skreću pažnju.
- Ako nešto nije dobro, mogu da pošaljem svojim saradnicima mejl u pola noći, koji ih već ujutro čeka na poslu, pa ne treba da čekamo jutarnji sastanak - objašnjava prvi čovek Beograda.
Komentarišući neke aktuelne teme, poput poskupljenja gradskog prevoza, Đilas ističe da je ova nepopularna mera posledica kretanja cene goriva, te da ako država ne subvencioniše cenu goriva, onda ona mora biti tržišna. Istovremeno, obećava poboljšanje kvaliteta gradskog prevoza u naredne dve godine.
- Voleo bih da i mi imamo sve nove autobuse, kao u Berlinu, ali plašim se da Beograd ne može da se poredi sa nemačkom prestonicom. Prosto, kakvi su automobili u Berlinu, takvi su im i autobusi, a mislim da su autobusi kod nas čak i bolji u odnosu na to kakve automobile voze naši građani. U naredne dve godine poboljšaćemo gradski prevoz tako što ćemo u 200 vozila ugraditi klime, već smo kupili nove trolejbuse, a krajem juna će stići i prvi od 30 novih tramvaja. Privatnici su od marta najavili 120 novih autobusa, a do kraja 2012. nameravamo da od „Ikarbusa" i Holanđana koji treba da ga kupe, nabavimo još 250 novih autobusa. Tih 250 autobusa od „Ikarbusa" koštaće skoro 50 miliona evra, trolejbusi su 20, a tramvaji oko 80 miliona evra. Plus, subvencije od 50 miliona evra godišnje da bi karta u autobusu koštala 50, a ne 100 dinara. Stvarno ne možemo više od toga - kaže Đilas.
Prema njegovim rečima, najveći finansijski izdatak u gradskom budžetu za ovu godinu predstavljaće most na Adi. Iako je pre tri godine bilo predviđeno da se most gradi iz kredita, a pristupne saobraćajnice iz sredstava Direkcije za građevinsko zemljište, tih sredstava, kaže gradonačelnik, sada nema zbog krize. On dodaje da će Grad morati da vrati dve milijarde dinara kredita više nego u prošloj godini, ali da je nemoguće izvesti velike investicije samo sa keš parama.
Najveći izdatak most na Adi
- Završićemo prvu fazu mosta preko Ade i nastaviti radove u 2012. na petlji Radnička. Znači, tek kada pustimo most, srušićemo tobogan i praviti novi prolaz ispod mosta. Završićemo i direktnu vezu iz Požeške na petlju Careva ćuprija, pravićemo potpuno novi Mirijevski bulevar, završićemo most u Obrenovcu, koji od 1996. godine stoji „polukonzerviran" i propada, a počeće i radovi na mostu Borča-Zemun. Počećemo izgradnju još nekoliko obdaništa i to na Bežanijskoj kosi, Rakovici, tu je problem lokacija, zatim na Banjici, U Obrenovcu... Interesantno je da što više obdaništa otvaramo, to imamo više dece koju bi trebalo da upišemo, ali to je ono što je najlepše, to je najlepša „trka". Gradićemo i školu na Bežanijskoj kosi, A kada se sredi zemljišna papirologija i novu školu u Višnjici. Završićemo rekonstrukciju SC „Milan Gale Muškatirović", „11. aprila", Beograd će na kraju sledeće godine imati četiri velika zatvorena bazena, umesto dosadašnjih jedan i po - najavljuje gradonačelnik Beograda.
Kao dokaz da dosta toga može da se učini za dve godine, Đilas navodi primere Kaluđerice i Grocke. On ističe da Kaluđerica danas ima dve osnovne škole, dok su ranije imali samo jednu, sa mračnim dvorištem, u koju su đaci išli u tri smene. Narednih dana otvara se dom zdravlja, sagrađeno je i najveće obdanište, asfaltirano mnogo ulica...
Gradonačelnik je, inače, najviše nezadovoljan problemom pasa lutalica u gradu. Kako kaže, tim problemom će se ozbiljnije pozabaviti ove godine, ali iskreno sumnja da će na kraju svog mandata biti u prilici da kaže da je taj problem potpuno rešio. A na šta je posebno ponosan?
- Kada bih morao da kažem na šta sam ponosan, bez demagogije bih mogao da kažem - na ceo grad, na Beograđane. Ponosan sam na onu decu koja su živela ispod Gazele koja nisu znala da čitaju i da pišu, a sad idu u školu, ali i na građane Boljevca, koji su ih prihvatili za svoje komšije. Ponosan sam na vozače GSP-a koji spasavaju decu od otmičara, na odluku da grad finansira i drugi pokušaj vantelesne oplodnje... Neki čovek je to predložio, e na tog čoveka sam ponosan - kaže gradonačelnik.

Nastavak na Press...