Izvor: VOA, 04.Avg.2023, 23:05
Diplomate o Vučićevoj tvrdnji da se neće pridržavati američkih sankcija
“Razočaravajuć je stav vlasti Srbije prema sankcijama koje su Sjedinjene Države uvele liderima Republike Srpske”, ocenio je za Glas Amerike Danijel Frid - penzionisani diplomata koji je znatan deo karijere proveo na Balkanu. Time je dugogodišnji zvaničnik Stejt departmenta reagovao na tvrdnju predsednika Srbije Aleksandra Vučića izreknutu u Banjaluci, da su nedavno uvedene američke sankcije za četvoro visokih funkcionera Bosne i Hercegovine (BiH) i njenog entiteta Republike Srpske (RS) nezaslužene, i da ih se Srbija neće pridržavati. „Bez obzira što smo brojčano mali narod, posebno u poređenju sa Sjedinjenim Džravama, nemamo izbora i ni na koji način se nećemo saglasiti sa onima koji su uvodili sankcije protiv naših ljudi. To je za nas jedina moguća odluka, pravična i časna“, rekao je Vučić tokom obraćanja medijima sa predsednikom RS Miloradom Dodikom. Članica Predsedništva BiH Željka Cvijanović, predsednik Narodne Skupštine RS Nenad Stevandić, predsednik Vlade RS Radovan Višković i ministar pravde RS Miloš Bukejlović sankcionisani su jer su omogućili usvajanje zakona u Narodnoj skupštini RS koji su podrivali Ustav BiH, kao aneks Dejtonskog mirovnog sporazuma. Time su se pridružili aktuelnom predsedniku Republike Srpske Miloradu Dodiku koji se već godinama nalazi na američkoj crnoj listi. “Na tom spisku našli su se zbog pokušaja da naštete sopstvenoj zemlji i ideri Srbije ne bi trebalo da ih podržavaju”, podvlači Frid - koji je tokom karijere obavljao i funkciju pomoćnika američkog državnog sekretara za Evropu i Evroaziju. Majkl Kirbi, bivši američki ambasador u Srbiji, podseća na neke od tvrdnji koje je Aleksandar Vučić koristio nastojeći da obrazloži ustezanje Srbije, kandidata za članstvo u Uniji, da se pridruži zapadnim partnerima u sankcijama protiv Rusije zbog invazije na Ukrajinu. “Predsednik Vučić nevoljno je primenjivao ili nametao sankcije bilo kojoj državi ili pojedincu – povezujući to sa iskustvima Jugoslavije i Srbije. Ta averzija pruža mu alibi da se ponaša kao da osobe ili subjekti, koje su sankcionisale Sjedinjene Države ili Evropska unija, nisu odgovorni za nedela. Nije potrebno prihvatiti da su sankcije primerene da bi se prepoznalo da su četiri nedavno sankcionisana zvaničnika Republike Srpske aktivno nastojala da potkopaju Dejtonski sporazum, oslabe ili ugroze državu i sistem vlasti Bosne i Hercegovine”, ocenjuje Kirbi koji je funkciju ambasadora u Beogradu obavljao od 2012. do 2016. Sagovornik Glasa Amerike podcrtava da ponašanje Srbije ugrožava poziciju kredibilnog partnera Sjedinjenih Država. “Predsednik Vučić se sve više poigrava sa elementima revanšizma unutar Srpske napedne stranke i Srbije nastojeći da, na neki način, vrati vreme u period raspada Jugoslavije. Umesto da pokušava da izgradi dinamičnu državu u njenim sadašnjim granicama i usredsredi se na stvaranje uslova u kojima bi Srbi mogli da napreduju u budućnosti. Pravi lideri građanima saopštavaju neprijatne istine i usmeravaju ih ka sutrašnjici. Takvo vas vođstvo, međutim, može koštati u vreme izbora. Predsednik Vučić više razmišlja o zadržavanju vlasti – nego o dobrobiti srpskog naroda”, podvlači Kirbi. Zvaničnici BiH i RS sankcionisani su u nedeljama pošto se na istovetnom spisku našao šef srpske tajne policije Aleksandar Vulin – koga američke vlasti smatraju odgovornim za krivična dela iz oblasti organizovanog kriminala, korupcije, pa čak i šverca droge. Vučić i srpske vlasti, međutim, Vulinovo stavljanje na crnu listu povezivali su sa njegovim rusofilstvom i bliskim odnosima koje gaji sa zvaničnicima te zemlje. “Moguće je istovremeno biti korumpiran, prevarant i proruski ili proamerički orijentisan”, primećuje u osvrtu za Glas Amerike Majkl Kirbi. “Još od 2012. Vulin je nastojao da podrije svaki napredak u normalizaciji odnosa sa Kosovom. Bio je na pozicijama na kojima je njegov antizapadni stav ometao odnose Evropske unije i Srbije. Verujem da je jedan od razloga za takve Vulinove istupe - njegova svest da bi ključni element u pristupanju Evropskoj uniji bila temeljna finasijska provera srpskih zvaničnika, sadašnjih i prošlih”, dodaje Kirbi. Vlasti Srbije, do sada nisu povlačile nikakve konkretne poteze u vezi sa tim slučajem, osim što su predstavnici vlasti tvrdili da su od SAD zatražili dokaze o Vulinovim navodnim nepočinstvima. Danijel Frid podseća da je na njima odluka žele li da Srbija ostvari evropsku budućnost ili da se, pak, okrene putu nacionalizma, agresije, korupcije i izolacije. “Predsednik Vučić može da pomogne u izgradnji Srbije i celog Zapadnog Balkana. Ili pak da se udruži sa drugom stranom, sarađuje sa Kremljom, blokira Srbiju i region”, navodi penzionisani američki diplomata i stručnjak vašingtonskog nevladinog Atlantskog saveta. Međutim, Vulinov ostanak na veoma važnoj i osetljivoj funkciji u srpskom sistemu bezbednosti predstavljao bi i jasan pokazatelj – nadovezuje se Kirbi. “Ukoliko Vulin ostane na poziciji, što bi se moglo očekivati kratkoročno ili srednjoročno – to bi bio dodatni dokaz da predsednik Vučić, uprkos tvrdnjama da želi ulazak Srbije u EU, nema nameru da učini ono što je za to potrebno. To bi takođe potvrdilo da borba protiv korupcije nije visoki prioritet za Vučića. Srpskoj naprednoj stranci ne manjka proruskih kadrova koji bi mogli zameniti Vulina – ali je upitna njihova kompetentnost“, kaže Kirbi. „Amerika ne bi trebalo da ima bilo kakvih očekivanja od vlasti Srbije kada je reč o Aleksandru Vulinu. Voleo bih kada bi me beogradski zvaničnici demantovali”, zaključio je za Glas Amerike penzionisani američki diplomata. Inače, juna 2021. godine, predsednik SAD Džo Bajden dodatno je proširio ovlašćenja za sankcionisanje na Zapadnom Balkanu, izvršnom naredbom „EO 14033“, koja kao razloge navodi korupciju, te ugrožavanje mira i stabilnosti. Po njoj su sankcionisani i Vulin i zvaničnici iz RS. Po drugom osnovu, u decembru 2021. godine, SAD su sankcionisale i kosovske Srbe Zvonka Veselinovića i Milana Radoičića, koje američke vlasti terete za organizovani kriminal.
.jpg)
