Izvor: Politika, 10.Okt.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Desetkovan rod maslina u Crnoj Gori
Bar – Legenda kaže da je svaki mladić u Baru, pre nego što se oženi, morao da posadi deset sadnica masline. Za uzvrat, ljudi su od ove plemenite biljke dobijali izuzetno zdrave plodove i ulje. Tradicionalni barski recepti se ne mogu zamisliti bez maslinovog ulja, koje Barani zovu – dar božji.
To je najupotrebljiviji voćni sok ikada isceđen iz biljke. Mediteranski narodi ga, kažu drevni spisi, već 4.000 godina proizvode i koriste u višestruke svrhe. Koristi se u kozmetici, >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << u medicini...
Stručnjaci kažu da je pre Drugog svetskog rata u Crnoj Gori bilo oko 2.000.000 stabala maslina, a da ih je sada jedva oko 400.000.
Zajednička ideja Udruženja maslinara Bara, Ulcinja i Budve jeste projekat: Koliko stanovnika Crne Gore, toliko i maslina.
Protekle nedelje, u Centru za suptropske kulture u Baru Ministarstvo poljoprivrede Crne Gore podelilo je maslinarima iz primorskih opština 4.700 sadnica maslina. Dodela je deo agrobudžetskog projekta revitalizacije i rekonstrukcije maslinjaka koji je počeo 2001. godine.
– Ne možemo da zadovoljimo sve zahteve maslinara, jer naši proizvođači sadnog materijala nisu u mogućnosti da proizvedu veću količinu sadnica autohtone sorte "žutica", za kojom je, inače, najveće interesovanje. I sada smo podelili svega 1.400 sadnica "žutice". Od toga je 1.000 sadnica proizveo Centar za suptropske kulture u Baru, a 400 podgorička firma "Ekoplant". Ostalih 3.300 sadnica su strane sorte – kaže dr Marija Krstić, samostalni savetnik u Ministarstvu poljoprivrede.
U ovom ministarstvu su odlučili da pomognu maslinarima u nabavci "atomizera" za tretiranje maslinjaka i da obezbede nagradni fond za rekonstruisana stabla.
– Predvideli smo nadoknadu za svako orezano stablo, odnosno vraćanje krošnje iz visine ka dnu kako bi se mogla sprovesti hemijska zaštita sa zemlje. U protekloj deceniji, Ministarstvo poljoprivrede je, kada je to prinos opravdavao, organizovalo avio-zaštitu 650 hektara maslinjaka na Crnogorskom primorju, ali donošenjem novih zakona, usklađenih sa evropskom regulativom, više ne radimo avio-zaštitu. Zbog toga smo ove godine, za maslinare koji imaju najmanje 200 stabala, predvideli nabavku "atomizera" kojima će oni sprovoditi hemijsku zaštitu maslina. Istina, udruženja maslinara i opštinske poljoprivredne službe imaće veliki posao da na terenu konstatuju tačan broj stabala i nivo njihove revitalizacije, a onda slede nagrade od Ministarstva – veli dr Marija Krstić.
Ali, ove godine nije bilo potrebe za hemijskom zaštitom maslinjaka, jer je rod desetkovan. Ekonomski prinos biće beznačajan, faktički samo za kućnu potrošnju. Procenjuje se da će rod biti svega 20 odsto od uobičajenog. Dr Marija Krstić za to krivi nerad maslinara, ali i agroekološke i klimatske uslove.
– Nije tačno da maslina rađa alternativno. Postoji u voćarstvu termin alternativno rađanje koje je, međutim, rezultat nesprovođenja agrotehničkih mera. Svaka biljka, kada da maksimalan prinos, veoma se iscrpi, potroši sve hemijske elemente koje je uzela iz zemljišta i, jednostavno, traži da joj se to vrati kroz redovno okopavanje, đubrenje, pa i povremeno navodnjavanje. Ovde još gotovo svi čekaju da maslina rodi, ako ne ove, onda iduće ili neke druge godine. Tačno je, maslinari su se u poslednje vreme pokrenuli, okreću se ovoj zapostavljenoj voćki, ali je to i dalje nedovoljno da bi maslina rađala svake godine. Na ovogodišnji, izuzetno loš prinos, pored nerada, uticale su visoke temperature, koje su sasušile plodove, koji su, inače, bili dobro zametnuli – kazala je dr Marija Krstić.
Kako nas je informisao Sadetin Peričić, sekretar Udruženja maslinara Bara, ovde su već završili popis proizvođača koji su rekonstruisali stabla i ostvarili pravo na nagradu od Ministarstva poljoprivrede. Ove godine je 65 vlasnika revitalizovalo 10.500 maslinovih stabala.
[objavljeno: ]
