Izvor: Vesti-online.com, 26.Feb.2017, 19:01   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Dejton se ljulja iz temelja

Bosna i Hercegovina ušla je u najdublju institucionalnu i ustavnu krizu od Dejtonskog mirovnog sporazuma, saglasni su mnogi posmatrači nakon što je u četvrtak agent BiH Sakib Softić Međunarodnom sudu pravde predao zahtev Sarajeva za reviziju ranije presude kojom je Srbija oslobođena odgovornosti za genocid po tužbi koju je podnelo Sarajevo.

Tako se završila jedna faza krize kojom je dirigovao bošnjački član Predsedništva BiH Bakir Izetbegović. On je insistirao na reviziji, >> Pročitaj celu vest na sajtu Vesti-online.com << iako o tome nije odlučivalo tročlano Predsedništvo BiH, niti bilo koji državni organ, dok je sam legitimitet agenta Softića sporan.

Iz Beograda su uzvratili da je ovaj jednostrani potez u suprotnosti sa nastojanjima Srbije za dobrosusedstvom i sveobuhvatnim pomirenjem u regionu, kao i da neće dozvoliti "nikakva poniženja ili akte neprijateljstva prema srpskom narodu".

- Time se ugrožava ne samo stabilnost BiH, već čitavog regiona, koji se ponovo vraća u prošlost umesto da bude okrenut budućnosti na pragmatičan način, zasnovan na zajedničkim interesima - upozorio je srpski šef diplomatije Ivica Dačić.

BiH za početak preti blokada državnih institucija, jer bi Srbi kao odgovor na samovoljni potez dela bošnjačkih političara predvođenih Izetbegovićem mogli da bojkotuju zajednička tela. To bi automatski značilo da nijedna institucija na federalnom nivou ne može da donosi validne odluke. Predsedavajući Predsedništva BiH Mladen Ivanić lično je protiv blokade.

- Treba da ostanemo, ali kako ćemo raditi, šta ćemo raditi, da li postoji većina, o tome će odluku morati da donesu politički lideri Saveza za promjene i mislim da će se to desiti na sastanku Narodne skupštine RS u ponedeljak - najavio je Ivanić.

Građani sva tri naroda u BiH strahuju da bi se revizija i reakcija na nju mogle odraziti pogubno na njihov ionako težak svakodnevni život.

Miloš Šolaja sa Fakulteta političkih nauka u Banjaluci smatra da će srpski predstavnici nastaviti da rade u institucijama, ali da zbog svojevrsnog tihog bojkota neće biti moguće donositi odluke.

- Moguće da se u narednom periodu neke tehničke odluke bitne za život građana i donesu, to će verovatno biti stvar političke procene. Međutim, mislim da će za duže vreme BiH de fakto biti blokirana u procesu odlučivanja, što će je udaljiti sto godina od stabilnosti, a dvadeset od evropskih integracija - pesimističan je analitičar.

Fondacija "Pravda za BiH", koja finansira troškove tužbe protiv Srbije još 2010. zatražila je obnovu Softićevog mandata. Predsedništvo BiH nije odlučivalo po tom zahtevu. Gostujući na federalnoj televiziji maja 2013, Softić je priznao da više nije agent, već samo profesor. Stoga bi sud već na prvom koraku - proveri legitimnosti, mogao odbaciti zahtev za reviziju.

Funkcioner Hrvatskog narodnog sabora Božo Ljubić zapitao se da li bi se uslovi života popravili ako bi Srbija bila okrivljena za genocid ili se područje genocida proširilo izvan Srebrenice.

- Hrvatska politika opredeljena je da se ne pridruži zahtevu dela bošnjačkog vođstva, jer je ta odluka doneta jednostrano i van institucija, a upitne su i namere Bošnjaka - naglasio je Ljubić.

U danu kada je Safik Softić podneo zahtev za reviziju, ruski ambasador inicirao je sastanak Veća za sprovođenje mira u BiH. Potom je objavljeno saopštenje u kojem se domaći politički lideri pozivaju na uzdržanost "od jednostranih poteza, kao i poštovanje institucija i ustava BiH". Od svih članova Veća jedino turski ambasador Mehmed Kemal Bozaj nije potpisao saopštenje, ne slažući se sa stavom u kojem se iznosi "zabrinost trenutnim stanjem u državi i donošenjem jednostranih odluka".

Bivši portparol Haškog tribunala Refik Hodžić smatra da do revizije neće doći.

- Ovde se radi o čisto političkom pristupu, u kojem se gospodin Izetbegović zaklanja u jednom trenutku iza eksperata, u drugom iza gospodina Softića, a u trećem iza žrtava. Mi uopšte ne znamo šta je u tom podnesku, to je do te mere tajnovito, da ne znamo koja je to nova činjenica odlučujuće prirode koja se nije znala 2007. godine, a koja može da promeni presudu - rekao je Hodžić za Radio Slobodnu Evropu.

Nastavak na Vesti-online.com...