Izvor: Politika, 11.Avg.2009, 23:50 (ažurirano 02.Apr.2020.)
DNK analiza, unosan biznis
Institut za traženje nestalih lica BiH je, tvrdi Jasmin Odobašić, „vrhunac opstrukcije, jer je koncipiran tako da totalno zaustavi, ili bar uspori proces traženja nestalih u proteklom ratu
Od našeg dopisnika
Sarajevo – Priča o slučaju pukovnika Armije BiH Avde Palića, čiji posmrtni ostaci su ekshumirani u novembru 2001. godine iz masovne grobnice u Vragolovima kod Rogatice, potom ukopani u groblje u Visokom i, „zahvaljujući >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << novoj preciznijoj metodi uzimanja uzorka DNK iz kosti, identifikovani ovih dana”, nastavlja se. Član kolegijuma direktora Instituta za nestala lica BiH Amor Mašović potvrdio je „da će danas posmrtni ostaci Palića biti reekshumirani radi dodatne DNK analize, konkretnije lobanje”.
„Avdo Palić je ’vrh ledenog brega’, jer je od 2000. godine, kada je Međunarodna komisija za nestala lica (ICMP) uvela DNK analizu, pa do danas napravljeno na stotine istih grešaka i to je dobro poznato direktorima Instituta za nestala lica. Međutim, oni to ne priznaju, jer je njihovo imenovanje podržala ICMP i sada joj zahvaljuju tako što ćute i kriju greške koje su proizvod rada stranih lekara koje je ova komisija angažovala, čije diplome, usput rečeno, nije niko nikada proveravao”, kaže u razgovoru za „Politiku” Jasmin Odobašić, član komisije koju je Vlada Republike Srpske formirala za rasvetljavanje „slučaja” Palić.
Odobašić je pravnik i zaposlen je u Institutu, ali mu je zabranjeno da za medije govori kao član ove institucije. Inače, on je u proces traženja nestalih bio uključen još od 1994. godine, njegovom zaslugom ekshumirano je na hiljade žrtava, obavio je prvu ekshumaciju na području Srbije i Hrvatske.
„Uklonjen sam iz procesa traženja, smetao sam, jer u protivnom ovdašnji direktori Instituta ne bi, sigurno, mogli raditi to što rade.
„Iz masovne grobnice Vragolovi 3. novembra 2001. godine ekshumirano je devet posmrtnih ostataka. Dve identifikacije imali smo već 2003. godine, 2005. još tri i jednu godinu kasnije”, nastavlja Odobašić i pita „zašto se čekalo još četiri godine sa identifikacijom Palića i još dve ekshumirane žrtve, ako se već znalo da su dve, od šest identifikovanih, Mehmed Hajrić i Amir Imamović, kidnapovani kad i Avdo Palić”.
U priču o nekakvoj „novoj, preciznijoj metodi” po kojoj je Palić prepoznat Odobašić ne veruje, smatra je „čistom izmišljotinom”, ali istovremeno ističe da „Palićeva porodica, i pored činjenice da je njegov identitet dobila osam godina nakon ekshumacije, može biti zadovoljna”, za razliku „od drugih koji identifikaciju svojih srodnika čekaju 11 godina, ili onih koji to neće ni dočekati, jer su u čekanju umrli”.
Institut za traženje nestalih lica BiH je, tvrdi Odobašić, „vrhunac opstrukcije, jer je koncipiran tako da totalno zaustavi, ili bar uspori proces traženja nestalih u proteklom ratu” što potvrđuje i činjenica da je, od 55 zaposlenih u ovom institutu u proces traženja direktno uključeno samo njih 19, uglavnom novoprimljenih, od kojih se većina nikada nije bavila ovim poslom”. Kao poseban kuriozitet navodi to da je na čelu svih laboratorija u kojima se rade DNK analize Adnan Rizvić, koji je po zanimanju rudarski tehničar.
„Umesto da se bavi ćumurom, on se bavi DNK analizom”, konstatuje Odobašić i istovremeno ocenjuje da se DNK analiza pokazala i značajnom i korisnom, „sa njenim uvođenjem počeli smo dobijati na desetine identifikovanih žrtava koje ne bi mogli dobiti vizuelnim pregledom”. Ali, problem leži u tome, dodaje on, „što smo sa DNK, jer nismo znali da je to i najstarija metoda u svetu, dobili i nestručne i nekvalitetne strane lekare, a vrlo brzo i brojne greške koje su rezultat njihovog rada”. Razlog zbog kojeg su stranci i danas tu i zbog kojeg se DNK ne želi poveriti domaćim lekarima su ogromna donatorska sredstva, a domaći se i ne bune, ne pada im na pamet da zaštite struku, jer „ih je ICMP kupila za neke sitne donacije”, odnosno opremu.
„Silne pare koje svet donira ICMP-u samo se ’okupaju’ u čistim i bistrim rekama u BiH i vraćaju se tamo odakle su i došle”, izričit je Odobašić koji tvrdi da „su u procesu traženja postizani najbolji rezultati dok nije bilo para” i da se u proces traženja, „od onog trenutka kada je u njega ušao novac, počela uvlačiti i politika, zatim krađa, zloupotreba i namerna opstrukcija”. Iako Zakon o nestalim zabranjuje političko angažovanje ljudima koji su direktno uključeni u proces traženja nestalih Amor Mašović, koji zajedno sa Milanom Bogdanićem i Markom Jurišićem čini kolegijum direktora Instituta, vrlo aktivno se bavi politikom i ne silazi sa stranačkih lista SDA čiji je član.
Davor Kovačević
[objavljeno: 12/08/2009]
