Izvor: Politika, 15.Mar.2009, 23:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Čuvari mirnog sna
Na brani Grančarevo, jednoj od najviših na Balkanu, visokoj 123 metra a širokoj u vrhu 439 metara, neprestano dežura dvadesetak stručnjaka
Trebinje – Hidroenergetski potencijal Hercegovine je ogroman. Samo dve elektrane na Trebišnjici proizvode jednu petinu struje u Republici Srpskoj. Rad velikih elektrana od ogromnog je ekonomskog značaja, ali je neoboriva činjenica da njihovo postojanje sa sobom nosi i određeni rizik.
Brana Grančarevo na Trebišnjici >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << podignuta je 1968. godine, 17 kilometara uzvodno od Trebinja. Verovatno da nema Trebinjca koji za četrdeset godina, od kada je brana sagrađena, makar jednom nije pomislio na mogućnost neke havarije, zemljotresa ili nečeg sličnog što bi ugrozilo ovaj gigantski objekat, a samim tim i sve što se nalazi nizvodno, grad, sela i gotovo sve stanovništvo. Stručnjaci kažu da je ovakav rizik minimalan, ali ipak postoji jer zakoni prirode su nepredvidivi. Da se ne bi desio taj najgori scenario, brine posebna služba pri Hidroelektranama na Trebišnjici. Osmatranje brane kroz uzimanje i merenje različitih parametara zakonska je obaveza, a u ovoj službi neprekidno u tri smene radi dvadesetak ljudi čiji je zadatak da na vreme uoče sve eventualne promene i da reaguju pravovremeno.
– Mi redovno osmatramo pomeranja u horizontalnoj i vertikalnoj ravni brane, napon i deformaciju u telu brane, na kontaktu temelja i stene. Delom su to instrumenti koji su instalisani prilikom gradnje brane, a vremenom su modernizovani, tako da su podaci kojima raspolažemo apsolutno pouzdani i tačni – priča „prva žena” službe za osmatranje, inženjer građevinarstva Snežana Čučković koja već dvadeset godina radi u ovoj službi.
Zadatak radnika službe za osmatranje je da u svakom trenutku znaju kako se brana ponaša, a samouvereno tvrde da je brana u sigurnim rukama i da se ništa dramatično ne može desiti preko noći. Svakog dana obiđu 460 mernih mesta u brani i oko nje. Nedavni talas poplava, kada su zabeleženi rekordni dotoci u Bilećko jezero dodatno su uposlili radnike službe osmatranja.
– Već na koti 395 metara prema propisima uvodimo vanredna merenja za ekstremne situacije, kao što je brzi dotok u jezero. Tada neka merenja koja radimo sedmično, obavljamo svakog dana kako bismo pouzdano znali kako se brana „ponaša” u takvim uslovima. Ljudi uglavnom misle da je brana tek jedna obična betonska pregrada, međutim za nas je ona kao živi organizam, kroz nju hodamo, osluškujemo kako „diše”. Zato sa sigurnošću možemo da kažemo da su, dok smo mi ovde, i grad i sve što je nizvodno od brane, potpuno sigurni – uz osmeh napominje Snežana Čučković.
Brana Grančarevo jedna je od najviših na Balkanu: visoka je 123 metra, a široka u vrhu 439 metara. U branu je ugrađeno skoro četiristo hiljada kubnih metara betona, a sva ta grandiozna konstrukcija zadržava milijardu i sto miliona kubnih metara vode.
U vreme naše posete brani čuli smo primedbu da ljudi uglavnom ništa ne znaju o tome ko i kako brine o bezbednosti ovog džina, a samim tim i o bezbednosti tridesetak hiljada ljudi koji žive nizvodno. Zato smo ovu priču i posvetili tim trebinjskim čuvarima mirnog sna.
Sanja Pešut
[objavljeno: 16/03/2009]
