Izvor: Vesti-online.com, 17.Jun.2012, 08:45   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Crnogorci i dalje ne traže naftu

Protekla je još jedna godina, minulo je još jedno polugodište... Najave su smenjivale jedna drugu, ali potraga za “crnim zlatom“ u podmorju južnog Jadrana nije počela. Ništa od nedavno obećanog tendera koji je u Crnu Goru trebalo da dovede neku od poznatih naftnih kompanija, koja bi u dubinama južnog Jadrana bušila “do naftne žile“.

I dalje ispred obale Crne Gore nafta samo “miriše“. Potraga za njom u podmorju južnog Jadrana, poodavno prekinuta, nije nastavljena, >> Pročitaj celu vest na sajtu Vesti-online.com << iako je to bilo najavljeno i za pretprošlu, prošlu i za ovu godinu. Italijanska kompanija ENI bila je poslednja koja je istakla interesovanje za ovaj posao. Njeni vodeći ljudi su razgovarali u Milanu sa crnogorskim predstavnicima i tada je istaknuto da je italijanska kompanija, koja zapošljava 80.000 ljudi, angažovana na ovim i sličnim poslovima u sedemdeset zemalja sveta. Od 1996. zajedno sa Hrvatima radi na istraživanju i eksploataciji gasa u moru kod Pule. I tada je najavljen skori početak radova s Crnogorcima u potrazi za “crnim zlatom“ kojeg sigurno ima u plavim dubinama ispred Crne Gore.

Kako su tada istakli u Vladi Crne Gore, grčki “Helenik petroleum“, koji je kupio kotorski “Jugopetrol“, izgubio je koncesije za istražne radove u podmorju Crne Gore jer nije počeo posao u roku koji je bio predviđen. Ukoliko ENI bude crnogorski partner, specijalnim ugovorom će biti regulisane međusobne obaveze, a posebno podela dobiti od eventualne eksploatacije gasa i nafte, rečeno je u tim razgovorima.

Šezdesetih godina uveliko se tragalo za naftom na kopnu Crne Gore (Buljarica, Grahovo, Crmnica), ali tadašnja tehnologija nije omogućavala dublji prodor u utrobu zemlje, koji bi dao rezultate. Bilo je nagoveštaja da će se bušiti ponovo i na kopnu, ali na tome se ništa nije uradilo.

No, već podugo nema ni reči o traganju za naftom u podmorju Crne Gore. Ni sa Italijanima, ni sa drugima.

Dosadašnja, višedecenijska, obimna i kvalitetna istraživanja su pokazala da nafte i gasa ima u moru ispred Crne Gore. Nakon obrade seizmičkih i geoloških profila markirane su lokacije između Svetog Stefana i Ulcinja, kao i rejon Prevlake u pograničnom pojasu Crne Gore i Hrvatske, kao naftonosne zone.

U podmorju Crnogorskog primorja se tragalo za naftom sedamdesetih i osamdesetih godina. Američke firme “Butes gas end oil kompani“, “Ševron“ i druge su zajedno s Kotoranima postavile više bušotina u podmorju koje pripada Crnoj Gori. Na bušotini koja je bila označena kao “Južni Jadran 3“, a nalazila se u moru severozapadno od Budve, nafta je potekla, ali je nije bilo u komercijalnim količinama, tako da eksploatacija nije ni počela.

Udružene jugoslovenske naftne kompanije su osamdesetih godina postavile četvrtu bušotinu južno od Ulcinja, ali nafta nije pronađena.

Kotorski “Jugopetrol“ i novosadski “Naftagas“ su osamdesetih godina postavili i kopnenu bušotinu u uvali Valdanos kod Ulcinja. Bušilo se do dubine od 5.300 metara, ali nafta nije šiknula iz zemlje.

Nastavak na Vesti-online.com...