Izvor: Vesti-online.com, 16.Avg.2017, 00:23   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Crna knjiga za Crnu Goru

Državni vrh Srbije konačno će se latiti nezahvalne teme za sve domaće političare - srpskog nacionalnog pitanja. Kako će izgledati deklaracija Srbije i Republike Srpske o delovanju za opstanak nacije znaće se krajem novembra kada će biti objavljen svojevrsni novi srpski nacionalni program.

Najava da će državni vrh Srbije i Republike Srpskom sa predstavnicima Srba iz regiona raditi na deklaraciji nije u susednim državama dočekana blagonaklono, dok je deo nacionalne opozicije >> Pročitaj celu vest na sajtu Vesti-online.com << smatra zakasnelom.

Za ovu vrstu pesimizma daje im za pravo i poslednji, deveti po redu izveštaj Naprednog kluba o političkim pravima Srba u regionu.

Da je stanje "nikad gore" vidi se iz konstatacije u izveštaju da je srpski narod u najgorem položaju - u Crnoj Gori!

Donedavno "drugo oko u glavi" danas je nezavisna država u kojoj su Srbi legitimna meta za progon svih vrsta, od političkog do jezičkog.

Prema zvaničnom popisu iz 2011. Srbi čine 29 odsto stanovništva, a nemaju ni status nacionalne manjine.

- Osporena su sva nacionalna i kulturna prava, u zemlji vlada autoritarni režim koji je nemoguće smeniti na izborima, koji su, uostalom, obična farsa. Srbe asimiluju progone i segregiraju (razdvajaju od većine i diskriminišu, najteži oblik je aparthejd) na svakom koraku. Decu maltretiraju u školama ako imaju drugačiji stav o NATO agresiji na Srbiju i Crnu Goru iz 1999. ili misle različito o prošlosti svog naroda od stava kojeg su vlasti prihvatile posle 2000. godine. Konačno, tu je i sudski progon srpskih vođa, zatvaranje poslanika, građana... Očekujemo i konfiskaciju celokupne imovine SPC nastale pre 1918. godine - kaže se u izveštaju Naprednog kluba.

Andrija Mandić, predsednik Nove srpske demokratije opozicione u Crnoj Gori, smatra da se preko izmene ustava mora uspostaviti ravnopravnost srpskog naroda u toj zemlji.

Ponovo mu vratiti status konstitutivnog, a srpski jezik kojim govori većina stanovništva i ćirilično pismo uvesti kao službeni. Mandić insistira na proporcionalnoj zastupljenosti Srba u svim institucijama u skladu sa popisom stanovništva, kao i na specijalnim vezama sa Srbijom.

Pitanje je koliko je moguće izboriti se za ova prava, ako je Mandiću kao lideru najveće prosrpske partije u Crnoj Gori oduzet poslanički imunitet i sudi mu se za navodni pokušaj državnog udara, odnosno terorizam.

Istovremeno, vlast u Beogradu oličena poslednjih pet godina u Aleksandru Vučiću nijednom u zvaničnim razgovorima sa Podgoricom nije potencirala pitanje obespravljenosti sunarodnika u Crnoj Gori. Štaviše, Vučić se kao premijer hvalio da je Beograd dostavio Podgorici optužujuće papire protiv "zaverenika" u Crnoj Gori.

Na dan obeležavanja zloglasne hrvatske vojne akcije "Oluja", 4. avgusta, lideri Srba iz regionalnih država sastali su se sa predsednikom Srbije u Novom Sadu i najavili deklaraciju. Istog dana u Beogradu je Napredni klub predstavio svoj izveštaj o političkim pravima sunarodnika u regionu.

Prorežimski mediji su većinski ignorisali izveštaj, a dali veliku pažnju najavi izrade deklaracije.

Ovaj dokument neki već sada nazivaju "Vučićevo načertanije" ili "Vučićev memorandum", aludirajući na prošla vremena i činjenicu da se predsednik Srbije o svemu pita i o svemu odlučuje.

Predsednik Naprednog kluba Čedomir Antić primetio je da Srbija ne preduzima ništa, kao da ima neke dugove prema vlastima u Crnoj Gori.

Ovaj istoričar, poznat po doslednom interesovanju za položaj sunarodnika u regionu, kaže da je iznenađen ponašanjem vlasti u Srbiji kada je reč o odnosu prema Srbima u susednim državama.

- Vojislav Koštunica je još neki program i imao, ali Boris Tadić nije imao nikakav.

Delovao je incidentno, ali su oni imali želju da se dokažu kao nacionalisti.

Ove današnje vlasti nemaju čak ni to. Ne postoji trajan program, povremeno naprave neku egzibiciju kao što je Srpska kuća u Podgorici, dok pitanje političkih i nacionalnih prava Srba mora da bude jedan od stubova naše politike.

Pri tome, Beograd ne treba da traži nikakvu veliku Srbiju, već da se ostvari ono na šta su se te zemlje već obavezale - kaže Antić.

U izveštaju o političkim pravima Srba u regionu konstatuje se da generalno prava opadaju svuda, osim u Republici Srpskoj, Rumuniji i u Mađarskoj.

Ako je RS to razumljivo, prijatno je saznanje da je pozicija Srba u susednoj Rumuniji i Mađarskoj, gde su malobrojna, ali stara manjina, znatno poboljšana.

U Rumuniji srpskih predstavnika ima i donjem domu i u Senatu.

Mađarska vlada Viktora Orbana, i sama sa jakom nacionalnom legitimacijom, povećala je izdvajanja za srpsku nacionalnu zajednicu, pa je prema poslednjem popisu evidentirano 10.000 Srba, za 20 odsto više nego ranije.

U Albaniji je konačno usvojen zakon o pravima nacionalnih manjina, što je značajan iskorak, ali Srbi se i dalje ne usuđuju da se izjasne pod svojim pravim imenom.

U Sloveniji su Srbi najveća nacionalna manjina koja još nije priznata i nema prava koja uživaju višestruko malobrojniji Slovenci u Srbiji.

Iako su Srbi poslednjih desetak godina postali značajan politički činilac u Makedoniji, uspeli da dobiju svoj praznik Svetog Save, izborili se za spomenik caru Dušanu u Skoplju, Srpska pravoslavna crkva je i dalje progonjena. Pri tom je nova vladajuća koalicija sačinjena na temeljima tzv. Tiranske platforme u kojoj je period 1912-1956. proglašen vremenom genocida nad Albancima.

Nastavak na Vesti-online.com...