Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 04.Sep.2008, 13:37   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Crna Gora: Školska godina i dalje "na maternjem"

BEOGRAD - Uprkos naporima stručnjaka da iznedre zvanični crnogorski jezik, nastava u svim školama u Crnoj Gori, pa i na novoformiranoj Katedri za crnogorski jezik i književnost pri Filozofskom fakultetu u Nikšiću, do daljnjeg će se ipak izvoditi po starim programima i udžbenicima, što znači - na maternjem jeziku.

U ovom trenutku, naime, još nije izvesno kada će Crna Gora dobiti svoj zvanični jezik, jer će o predlogu koji je Ministarstvu prosvete i nauke nedavno dostavio >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << Savet za standardizaciju jezika tek uslediti rasprave, možda i javne, rekla je danas Tanjugu portparol tog ministarstva Vesna Vojinović.

Vojinovićeva nije mogla ni približno da predvidi rok kada će crnogorski jezik na kojem stručnjaci još rade ući u zvaničnu upotrebu. Ona je potvrdila da je i ove godine nastava u osnovnim i srednjim školama i na fakultetima počela po starom.

Uvođenje crnogorskog jezika u Ustav Crne Gore i formiranje vladinog Saveta za standardizaciju a posebno predlog koji je to telo dostavilo resornom ministarstvu podelilo je i pristalice "novog" jezika.

No, ne odustaju ni oni koji se od početka protive promeni jezika, smatrajući da je takva namera motivisana političkim, a ne lingvističkim razlozima, te da je u osnovi tih namera želja aktuelne političke elite da i na tom, jezičkom planu napravi otklon od svega što je srpko.

Tomić: Novi jezik - jezik prinude

Profesor na katedri za srpski jezik i književnost na Filolozofskom fakultetu u Nikšiću Tanja Tomić rekla je Tanjugu da je forsiranje novog, "nepostojećeg jezika apsurdno i potpuno suprotno zdravoj logici", jer je, kako je rekla, u biću crnogorskog naroda srpski jezik ukorenjen po poreklu, standardizaciji i normi.

"Reč je o nečemu što se kosi sa strukom i naukom i ne može se objasniti ni sociološki, ni politički. Jedino se, naime, može razumeti jezikom prinude", smatra Tomićeva.

Studenti za sada studiraju srpski umesto crnogorskog

Izražavajući svoj i negativan stav svojih kolega sa Katedre za srpski jezik i književnost, Tomićeva objašnjava da su oni od početka upozoravali da je reč o "jalovom poslu", jer je za njih standard srpskog književnog jezika "zakon i norma".

Da je tako, ukazala je, govore i podele u samom Savetu, zaduženom za standardizaciju jezika.

"Kolege koje nisu ramišljale tako formirale su Katedru za crnogorski jezik na Filozofskom fakultetu u Nikšiću i ove godine imaju, mislim, 14 upisanih studenata koji će, budući da do sada ništa nije urađeno na promenama, morati studije da započnu na bazi udžbenika koji se koriste na Katedri za srpski jezik i književnost", navela je ona.

Stojanović: Normiranje novog jezika nema osnovu

I profesor staroslovenskog i istorije srpskog jezika na Odseku za srpski jezik i književnost Filozofskog fakulteta u Nikšću dr Jelica Stojanović je Tanjugu rekla da je pokušaj normiranja crnogorskog jezika "politikantski projekat, proizvod političke manipulacije, koji nema istorijsku, tradicionalno-kulturnu, simboličku, naučnu, niti jezičku zasnovanost"..

"Šta god da se preduzima u pokušajima 'normiranja', s obzirom na to da je reč o projektu koji nema veze sa strukom i naukom, ne može se izaći iz okvira srpskog jezika", uverena je Stojanovićeva.

Jotovanje može da pravi probleme

Ona je objasnila da svako ko zna osnovne činjenice iz lingvistike zna da su jotovane forme "sj" i "zj" - alofoni, odnosno kontekstualno uslovljene varijante izgovora fonema s i z, a ne foneme, kako se nenaučno predstavlja.

"Pitanje je kako se u sistem može uklopiti, osim ,sj' i ,zj', i jotovanje grupa ,tj' i ,đ', jer bi to podrazumevalo uvođenje i jotovanih oblika u rečima kao što su: ćeme od tjeme, ćelesni - tjelesni, đelo - đelo, đelovati - đelovati, ili đečak prema đevojčica", navela je Stojanovićeva.

Glušica: Savet podeljen

Od predloga Saveta naknadno se ogradila zamenica predsednika tog tela Rajka Glušica, koja je Tanjugu rekla da u tom dokumentu postoje sporna rešenja, ali da je sporna i procedura kojom je on dostavljen nadležnom ministarstvu.

Glušica tvrdi da članovi Saveta zapravo nisu glasali niti o jednoj varijanti pravopisa, kao i da se protiv poslatog teksta izjasnilo pet od ukupno 13 članova Saveta, dok ostala tri njegova člana uopšte nisu prisustvovala sednicama tog tela.

Sistem rada saveta pogrešan

Ona je ocenila da je sistem rada u Savetu, tokom izrade pravopisa bio pogrešan, jer je, precizirala je, dobijena gotova verzija na koju su članovi davali usmene primedbe, da bi, kako je rekla, na sledećoj sednici predsednik saopštio da su sve te primedbe -odbijene.

Reč je o ozbiljnom naučnom poslu, ocenila je Glušica, izrazivši žaljenje što, kako je rekla, Savet nije iskoristio istorijsku priliku.

Lakić: Savet zloupotrebljen

Od dokumenta koji je predat Ministarstvu saopstenjem se ogradio i član Saveta Igor Lakić koji tvrdi da "pojedini članovi tog tela smatraju da normiranje crnogorskog jezika znači prepisivanje pravopisa srpskohrvatskog ili srpskog".

Lakić je ocenio da dokument, kako je rekao, predstavlja izraz samovolje nekoliko ljudi koji su svojim ponašanjem flagrantno zloupotrebili kapacitet i kredibilitet Saveta.

I on je naveo da ne postoji zvanična verzija pravopisa crnogorskog jezika, a da dokument koji je dostavljen Ministarstvu predstavlja verziju o kojoj se - nije ni glasalo.

Brborić: Moralo je biti javne rasprave

Docent na katedri za srpski jezik Filološkog fakulteta u Beogradu Veljko Brborić tvrdi da je uvođenje crnogorskog jezika političko pitanje koje nema veze sa jezičkim stručnjacima.

Brborić je u izjavi Tanjugu rekao da izgleda za crnogorsku vlast nije bilo dovoljno to što su proglasili nezavisnu državu, već moraju, kako je rekao, da naprave otklon u odnosu na srpski jezik izmišljajući nova slova, što do sada, ističe, nikome nije palo na pamet, pa ni Hrvatima.

Jezik je samo početak

Brborić smatra da je nedopustivo da se o ovako ozbiljnoj stvari odlučuje bez prethodne javne rasprave. Postavlja se i pitanje, rekao je, šta će biti sa književnim delima od Vuka na ovamo. "Hoće li oni sva književna dela preštampavati, što bi, rečju, značilo odsustvo pameti i zdravog razuma", zapitao je on.

Brborić ocenjuje da se takva nastojanja vlasti u Podgorici neće završiti na jeziku i da se slične stvari mogu očekivati i kad je reč o pitanjima crkve, nacionalnim, političkim, pa i ekološkim.

Rajić: Redigovaće Njegoša

I Brborićev kolega Ljubiša Rajić kaže da se promene u crnogorskom jeziku rade po sistemu: "imamo državu, sad moramo imati i sopstveni jezik".

Dva nova slova će, prema njegovim rečima, sigurno zadovoljiti privatne interese jednog broja izdavača, koji će prepravljati udžbenike i knjige i redigovati Njegoša, a dobiće zapravo "gomilu nepismenih mladih Crnogoraca", rekao je on Tanjugu.

Predlog pravopisa dostavljen Ministarstvu sadrži pravopis, koji će, ukoliko bude usvojen, ubuduće biti bogatiji i imati dva slova više - "šj" i "žj". Predlog pravopisa sadrži sedam načela, među kojima je i dobro poznato načelo "piši kao što govoriš, čitaj kako je napisano".

Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...