Izvor: Radio Slobodna Evropa, 20.Feb.2015, 16:16 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Corax: Moj Nikolić i dalje ima zadenutu kašiku
Ne malo iznenađenje za mnoge bila je vest da je poznati karikaturista Predrag Koraksić Corax dobio nagradu od Službenog glasnika, dakle državne firme, za najbolju knjigu iz oblasti publicistike objavljene u 2014. godini, knjigu karikatura pod naslovom "Trajno prošlo vreme: Hronologija 1990-2001". To je, kaže Koraks za naš Radio, i njega iznenadilo, toliko da nije ni otišao na dodelu, jer nije verovao da će se naći među dobitnicima.
Čućete, između ostalog,da li su njegovi >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Slobodna Evropa << nekadašnji junaci iz 90-ih koji su danas na vlasti, promenili imidž i na karikaturama, ili je Tomislav Nikolić i dalje sa poznatom kašikom kojom je hteo da kolje Hrvate, a Aleksandar Vučić beskompromisni cenzor koji baca u koš „nepatriotske tekstove“. Corax otkriva jednu od mnogih karikatura koje su, zbog autocenzure, ostale neobjavljene.
Corax: Pa, jesam. Tome me naučio svojevremni slučaj sa Holbrukom, kada je Milošević, na Holbrukovu optužbu da nema slobode medija, iz fioke izvadio jednu moju karikaturu i rekao: ovaj karikaturista nije uhapšen.
Ja sam morao zato sada da kažem to, jer neću da poslužim u te svrhe, da se ne bi ova nagrada zloupotrebila. Hvala žiriju na hrabrosti da meni dodeli nagradu.
Corax: Ima dosta Holbruka, koliko hoćete! A ima i Miloševića, isuviše. Na primer, Vučić.
Što se cenzure tiče, u vreme Miloševića ona je bila brutalna, otvorena, bez pardona, direktna. Danas je drugačija. Sada je potuljena, samo primetite da nečeg nema, nema ove pa one emisije, onda čujete objašnjenje da je neko na godišnjem odmoru, da se premešta na drugi program...
Corax: Ja sam u nekolko navrata doživeo cenzuru i odmah sam prestajao da radim za te medije. To sam doživeo u Vremenu, Novom magazinu a iz Ekonomista sam otišao kad tamo više nisu mogli da pišu moji prijatelji.
Ako neko ne prihvati moju karikaturu, a ja mislim da je ona OK, ako je ispunila sve kriterije kojih se ja čvrsto držim i kada sam siguran da treba da bude objavljena, a urednik nađe neke primedbe ili iz nekog svog razloga neće da je objavi, ja prestajem da radim za taj medij.
Ljudska glupost je neuništiva. Ovde u ovoj sredini je Meka za političke karikaturiste. Ne znam da li postoji tako inspirativna država u okruženju... možda nekedašnja operetska Tuđmanova Hrvatska. Tada mi je ponekad bilo žao što nisam karikaturista u Hrvatskoj.
Corax: Sigurno, u nekom obliku,da. Ima puno takvih naznaka. Ja kad pogledam karkature iz tog perioda od 1990-2001. godine, shvatim da samo treba promeniti likove i one funkcionišu i danas, potpuno su iste situacije.
Corax: To su moji stalni pacijenti. Apslutno ne verujem da je moguće da se napravi takav obrt. Ne mogu da shvatim da su se ljudi koji su one stvari pričali i onako delovali, sada na neki volšebni način promenili.
Corax: Apsolutno. Taj atribut neću nikad da ispustim. Uvek ću mu to prišiti.
Corax: I Vučić. Svi oni.
Corax: Karamarko je zanimljiv i, naravno, Kolinda.
Corax: Dodik, koga sam puno puta crtao sa ovdašnjim liderima, pa i mlađi Izetbegović.
Corax: Tači, razume se. I ne treba zaboraviti Crnu Goru i Mila Đukanovića.
Corax: Jesam. Ima takvih karikatura. Ja imam gomilu takvih crteža u fioci.
Corax: Ne, ni vama.
Corax: Hajde, evo jednu, ali ona je malo seksi... Kada je priča bila o natalitetu, kada su popovi, političari, akademici... digli paniku oko toga kako mi izumiremo, onda sam napravio jedan crtež na kome Koštunica, Amfilohije, akademici... vuku jedno zvono a ono klatno je u obliku...
Eto, to stoji u mojoj fioci.
Nastavak na Radio Slobodna Evropa...
