Izvor: Politika, 29.Mar.2009, 23:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Činčile iz Sokolovića
Ovde su uglavnom bila bela stada, sada ih zamenjuju krave, što diktiraju tržište, ekonomija, ali i vukovi, a pojavili su se i skupoceni krznaši
Romanija – Sokoca i Sokolovića danas je na više mesta u Republici Srpskoj. Međutim, samo su romanijski Sokolac i Sokolovići jedan uz drugog. Nije znano otkada Sokolac i Sokolovići, nose svoje današnja imena. Izvesno je samo to da ni vekovi nisu prekinuli ljubav ovo dvoje zaljubljenih, kaže Radojka Planinčić. >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika <<
Prapreci Radojkinih Planinčića ali i svih drugih prezimena u Sokolovićima došli su iz Crne Gore. Po nekoj ženi planinki nazvani su Planinčići i tako ostali sve do danas. Bjekovići su dobili ime po nekom Bjelku koji je davno došao pod Devetak. Rade Savić kaže da njegovi potiču od Dujovića koji su živeli u Ptiču kod Podgorice. Kasnije se naseljavaju u Vraneše pod Devetakom... I tako redom.
Stevo Planičić je bio solunski dobrovoljac. I komita. Ponos Sokolovića. Po kraljevskom dekretu Sokolovići su postali opštinski centar, a Stevo njegov prvi čovek. Ustaše su ga odvele odmah 1941. i više se nikada i ništa o njemu nije znalo. Poslednji put smo čuli o njemu kada je bio zarobljen u Gospiću, priča Časlav Planinčić.
Struja je Sokoloviće obasjala 1958. Televizor se u Sokolovićima gledao dve godine kasnije, i to pre nego u Sokocu. U Sokolovićima je šezdesetih godina bilo tri hiljade stanovnika i oko osam stotina učenika. Tada je u jednom zaseoku bilo više učenika nego danas stanovnika. A danas je u Sokolovićima samo pet đaka i manje od 500 stanovnika. Čini se da u nekada velikom selu jedino priča nikad nije nedostajalo.
U osamnaestom veku kaže priča neki je beg došao iz susednih Kalimanića da prikuplja trećinu. Neko je na njega bacio gunj tako da beg survao sa konjem u provaliju poslije čega nikom nije ni palo na pamet do dođe u Sokoloviće po trećinu, opet će Časlav.
U Sokolivićima je, pred ove i beseda o vrelima kojih je i ovde kao dana u godini. Često pominju i profesora Dragomira Ćeranića. Bio je Titovo kumče. Među prvim Srbima u Sarajevu, već 1992. ubili su ga pripadnici Patriotske lige. Poznatih i visoko obrazovanih ljudi koji su prva slova sricali u školi koja je danas u ruševinama, bezbroj je. Samo u Savićima šest je fakultetski obrazovanih. Sanja Savić školovala se u Rimu. Njenu magistraturu finansirale su Ujedinjene nacije
Nema domaćinstva u Sokolovićima koje nema stado ovaca i krava. Nekada je belih stada bilo više. Danas ih međutim, zamenjuju krave. I u Sokolovićima to diktiraju tržište i ekonomija, ali pre svega vukovi!
– Poslednjih nekoliko godina stada nam neprestano napadaju vukovi. Ne možemo im ništa osim da ovce zamenimo kravama. Njih ne mogu. Zato je danas u štalama seljana više krava nego ovaca. A i ćar je veći. I sigurnija naplata mleka koga svakodnevno odvoze mlekari iz Sarajeva, kaže stočar Dragan Obradović.
U Sokolovićima je i farma činčila o kojoj se brine Jelena Planinčić. Ovoj mladoj ženi nije teško da se uz svakodnevne poslove bavi skupocenim krznašima, zajedno sa decom Lukom i Anđelom.
– Kazali su mi da treba samo malo strpljenja i malo više ljubavi za male krznaše i uspeh neće izostati. Poslušala sam savete. Izdržala sam prvih nekoliko godina i sada je sve u redu. Nije teško, a i dobro se može zaraditi, ističe Jelena.
Osamdesetih godina u Sokolovićima je sagrađen Hram Svetog Georgija. Podizali su ga seljani baš kao i spomenik za 42 srpska borca poginula tokom poslednjeg rata u BiH. Bogomolja i spomenik podignuti su na zemlji koju je crkvi poklonila Milka Gazija. Svake godine, prve nedelje o Petrovdanu na narodnom zboru kod crkve uz paljenje sveća i pomen, evociraju se uspomene na dane kada se i narod Sokolovića borio za svoju zemlju.
Slaviša Sabljić
[objavljeno: 30/03/2009]
