Izvor: BKTV News, 05.Mar.2018, 11:01 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ceo region priča o baka Stani iz Banjaluke
Svi pričaju o njoj!
Banjalučanka Stana Srdić nakon što je u decembru prošle godine proslavila 100. rođendan i dalje čita, hekla i plete, a raduje se lepšem vremenu kako bi mogla da izađe napolje i prošeta po dvorištu, pišu mediji u BiH.
Stana živi sa kćerkom Draginjom Macanović (74) i njenom porodicom u banjalučkom naselju Lauš, a zadovoljna je, jer je "mozak još služi ispravno", a zdravlje joj je odlično.
Dosadili su joj zimski dani, jer >> Pročitaj celu vest na sajtu BKTV News << joj je zbog slabe cirkulacije hladno na rukama, pa ne može da plete, ali pomalo hekla.
"Čitam malo, pregledam novine. Čitam ovih svojih knjiga, imam ih dosta. Pročitala sam ovo Jevanđelje već pet puta, a ima 500 stranica. Šta ću, uzmem pa čitam", ispričala je ona ekipi agencije Anadolija.
Uz njeno uzglavlje nalaze se tri štapa i mobilni telefon, koji redovono koristi pošto joj većina dece ne živi u Banjaluci.
"Imam evo tri štapa, mogu do WC-a otići, mogu da izađem napolje kad je lepo vreme sa štapovima", priča ona.
Stana Srdić rođena je 1917. godine u selu kod Kulen Vakufa, 1917. godine. Nakon što joj je prvi muž nastradao, preudala se i živela u Petrovcu do 1995. godine, nakon čega je izbegla u Derventu. Živela je jedno vreme i u Kotorskom, a u Banjaluci je u proteklih desetak godina.
Preživela je dva rata, rodila desetoro dece, mnogo je radila i život joj je kaže bio "svakakav", ali se ne žali.
"Radila sam, i šta god sam radila, pevala sam i radila. Nisam nikad bila tužna. Podigla sam decu, rodila, nisam išla lekarima, sve sam porodila bez lekara, bez babica, sama", kaže ona.
Na pitanje u čemu je tajna njenog dugog života, odgovara da ne zna.
"Težak je dug život, da sam u svojoj kući bila uvek, bilo bi dobro, ovako, koliko sam kuća promenila, i sada sam kod kćeri i zeta, dosadilo mi je", rekla je Stana Srdić.
Vremena su, kako kaže, danas drugačija. Njoj ništa nije bilo teško da radi i sve joj je bilo kako treba.
"Nema posla koji nisam radila, sve, i kopala i orala i žela i sve sam radila", prisetila se ona.
Stana, koja je znala sama da zakolje i pripremi ovna za kosce, nema mnogo razumevanja za današnje žene.
"Gledam ih sede, puše i piju kafu, ne rade ništa, čeka da joj čovek zaradi i donese. Ja nisam čekala, nego sam radila kao rob što se kaže", kaže Stana Srdić.
Foto: youtube prtscr
I danas bi volela da može da radi, ali zbog godina ostao joj je samo ručni rad.
"Kad je svetac, čitam, kad je radni dan, onda pletem i heklam. Vid me još služi, a imam i naočale", priča Stana.
Tokom života najviše je jela "seljačku hranu - kupus, pasulj, puru, mleko kiselo i slatki kajmak...", a i sada voli da jede, ali ne može nego jednom na dan.
Penzioner je od 1982. godine, a najžalije joj je što smatra da je teret kćerki koja brine o njoj, a nije dobrog zdravlja. Na dohvat ruke, osim ručnih radova, Stana čuva ikone i knjige.
Stana ima 19 unuka i 20 praunuka, ali je većina njene porodice u inostranstvu, pa je obilaze barem jednom godišnje. Njena unuka Ranka Galić, Draginjina kćerka, koja živi u Banjaluci, ispričala je da je cela porodica ponosna na baku.
"Težak život je imala, dva rata preživela, svašta, nije bilo jednostavno puno dece, život na selu... Još je dobra, nije senilna, pričljiva je, plete, čita, hekla, pokretna je", ispričala je Stanina unuka.
Ona smatra da je Stanin život bio zanimljiv, ali težak toliko da ga današnje generacije ne mogu ni zamisliti.
